Matej 25:1-30 - Compare All Versions

Podeli

Тада ће царство небеско бити као десет девојака које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. Пет од њих беху неразумне, а пет мудре. Јер неразумне, узевши своје светиљке, не узеше са собом уља; а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше. А о поноћи наста вика: ‘Ево младожење, изађите му у сусрет!’ Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. А неразумне рекоше мудрима: ‘Дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе.’ Али мудре одговорише: ‘Да не буде мало и нама и вама, идите боље трговцима и купите себи.’ Кад су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А касније дођоше и остале девојке говорећи: ‘Господару, господару, отвори нам!’ Али он одговори и рече: ‘Заиста вам кажем, не познајем вас.’ Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа. Јер као што човек полазећи на пут позва своје слуге и предаде им своје имање, те једном даде пет таланата, другоме два, а трећем један, сваком према његовој моћи, и отпутова. Онај што прими пет таланата, одмах оде, послова с њима и стече других пет. Исто тако и онај са два стече друга два. А онај који прими један, оде, ископа јаму у земљи и сакри новац свога господара. После дугог времена дође господар оних слугу и стаде се обрачунавати с њима. И приступивши онај што прими пет таланата донесе других пет таланата говорећи: ‘Господару, пет таланата ми предаде, види, зарадих других пет таланата.’ Рече му господар његов: ‘Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.’ А пришавши онај што прими два таланта рече: ‘Господару, два таланта ми предаде, види, зарадих друга два таланта.’ Рече му господар његов: ‘Добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара.’ А пришавши онај што је примио један таланат рече: ‘Господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Побојах се, одох и сакрих твој таланат у земљу. Види, имаш своје.’ А господар његов одговори и рече му: ‘Зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам посејао и скупљам где нисам вејао. Требало је, дакле, да даш мој новац мењачима, и ја бих по доласку узео своје с каматом. Стога узмите од њега таланат и дајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се и претећи ће, а од онога који нема узеће се и оно што има. А некориснога слугу избаците у крајњу таму, онде ће бити плач и шкргут зуба.’

»Царство небеско ће тада бити као десет девојака које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. Пет их је било неразумних, а пет мудрих. Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше. »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке. »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше. »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘ »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.« »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова. »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. Тако исто и онај који је добио два заради још два. А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац. »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«

Tada će Carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i izađoše u susret mladoženji. Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro. Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje; mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje. Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale. O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’ Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke. Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’ Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’ Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore. Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’ Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’ Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći. To je kao kad je čovek, polazeći na put, pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje. Tako je jednom dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan; svakome prema njegovoj sposobnosti, pa otputovao. Onaj što je primio pet talanata odmah ode, poslova s njima, te zaradi drugih pet. Isto tako je i onaj sa dva talanata zaradio druga dva. A onaj koji je dobio jedan talanat, ode, iskopa jamu u zemlji, te sakrije novac svoga gospodara. Posle dužeg vremena, vrati se gospodar onih slugu i počne da svodi račune sa njima. Tada pristupi onaj sluga koji je dobio pet talanata i donese drugih pet, govoreći: ’Gospodaru, dao si mi pet talanata, i ja sam, evo, zaradio i drugih pet.’ Gospodar mu reče: ’Odlično, dobri i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’ Pristupi drugi sluga, pa reče: ’Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio druga dva.’ Gospodar mu reče: ’Vrlo dobro, valjani i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’ Pristupi i onaj koji je dobio jedan talanat i reče: ’Gospodaru, znao sam da si strog čovek, žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao. Uplašio sam se, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti tvoje.’ Gospodar mu reče: ’Zli i lenji slugo! Ti si znao da žanjem gde nisam posejao i da skupljam gde nisam vejao? Zato je trebalo da uložiš moj novac kod onih koji posluju sa novcem, i ja bih po povratku uzeo svoj novac sa kamatom. Zato uzmite od njega taj talanat i dajte onome koji ima deset talanata. Jer, svakome ko ima, još će se i dodati, i izobilovaće, a od onoga koji nema, oduzeće se i ono što ima. A nekorisnog slugu izbacite u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.’

Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале. О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’ Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’ Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе. Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’ Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’ Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи. То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара. После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’ Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’ Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’ Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’ Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’ Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом. Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’

Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku. Pet od njih behu mudre, a pet lude. I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam. A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas. Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći. Jer kao što čovek polazeći dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i jednom, dakle, dade pet talanata, a drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj moći; i otide odmah. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. Tako i onaj što primi dva dobi i on još dva. A koji primi jedan otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svog. A po dugom vremenu dođe gospodar tih sluga, i stade se računati s njima. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: Gospodaru! Predao si mi pet talanata; evo još pet talanata ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: Gospodaru! Predao si mi dva talanta; evo još dva talanta ja sam dobio s njima. A gospodar njegov reče mu: Dobro, slugo dobri i verni! U malom bio si mi veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svog. A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao: Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom. Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata. Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega. I nevaljalog slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.