Еванђеље по Матеју 25:1-30

»Царство небеско ће тада бити као десет девојака које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. Пет их је било неразумних, а пет мудрих. Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше. »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке. »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше. »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘ »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.« »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова. »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. Тако исто и онај који је добио два заради још два. А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац. »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«