Matej 18:1-7 - Упореди све верзије

Nešto kasnije, učenici pristupiše Isusu i upitaše ga: „Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskom?“ Isus dozva jedno dete, postavi ga između njih i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u Carstvu nebeskom. Ko prihvati jedno takvo dete u moje ime, taj mene prihvata. A ko god navede na greh jednoga od takvih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da o svoj vrat obesi veliki vodenični kamen i da se utopi u dubini morskoj. Teško svetu zbog iskušenja koje navode na greh. Naime, iskušenja koje navode na greh moraju doći, ali teško čoveku po kome takva iskušenja dolaze.

U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom? I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, i reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku. Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan.

Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?« А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.« »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору. »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.

Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ Исус дозва једно дете, постави га између њих и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата. А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе.

Онога часа приступише ученици Исусу говорећи: „Ко је, дакле, највећи у царству небеском?” И дозва дете, постави га међу њих и рече: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се, дакле, понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском. И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима. А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубину морску. Тешко свету од саблазни, јер морају саблазни доћи, али тешко човеку чијим посредством саблазан долази.