Matej 18
18
Budite kao deca! Sablazan. Moć apostolskih sveza. Opraštanje i priča o velikom dužniku.
1U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom? 2I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, 3i reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.
5 I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima. 6A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
7 Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan. 8Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni. 9I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10 Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog. 11Jer Sin čovečiji dođe da iznađe i spase izgubljeno. 12Šta vam se čini? Kad ima jedan čovek sto ovaca pa zađe jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla? 13I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle. 14Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15 Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog. 16Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reči ostanu na ustima dva ili tri svedoka. 17Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu, da ti bude kao neznabožac i carinik. 18Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i šta god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu. 19Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u čemu mu drago, zašto se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima. 20Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima.
21Tada pristupi k Njemu Petar i reče: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta? 22Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
23 Zato je carstvo nebesko kao čovek car koji namisli da se proračuna sa svojim slugama. 24I kad se poče računati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata. 25I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati. 26No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me, i sve ću ti platiti. 27A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu. 28A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan. 29Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti platiti. 30A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga. 31Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj. 32Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio. 33Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah? 34I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj. 35Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.
Trenutno izabrano:
Matej 18: SRP1865
Istaknuto
Podeli
Uporedi
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN
