3. Mojsijeva 6:8-30 - Compare All Versions

Podeli

Gospod reče Mojsiju: „Zapovedi Aronu i sinovima Izrailjevim i reci im: ’Ovo je zakon za žrtvu svespalnicu: svespalnica neka ostane na žrtveniku, na mestu spaljivanja, celu noć sve do jutra. Vatra na žrtveniku mora stalno da gori. Sveštenik neka obuče svoju lanenu odeću i duge lanene gaće, a onda neka skupi pepeo nakon što oganj sagori svespalnicu na žrtveniku, i istrese ga pored žrtvenika. Zatim neka skine sa sebe odeću i obuče drugu odeću, te neka odnese pepeo izvan tabora na čisto mesto. Oganj na žrtveniku neka stalno gori; ne sme se gasiti. Neka sveštenik svako jutro naloži drva na oganj, neka na njega složi žrtvu svespalnicu i neka spali salo od žrtava mira. Oganj na žrtveniku mora stalno da gori; ne sme se gasiti. Ovo je zakon za žitnu žrtvu: Aronovi sinovi neka je prinose pred Gospodom ispred žrtvenika. Jedan od njih neka zagrabi šaku brašna i ulja od žitne žrtve i sav tamjan koji je na žitnoj žrtvi, pa neka to spali na žrtveniku kao spomen na ugodan miris Gospodu. Što preostane od žrtve neka pojedu Aron i njegovi sinovi; hlebovi neka se jedu bez kvasca na posvećenom mestu; neka ih jedu u dvorištu Šatora od sastanka. Ne smeju se peći sa kvascem. Deo od paljenih žrtava koje se meni prinose njima sam dao. To je najsvetiji deo, kao što je žrtva za greh i žrtva za prestup. Svaki muškarac od potomaka Aronovih može jesti taj deo od žrtava koje se pale Gospodu. To je večna uredba za sve vaše naraštaje. Ko god ih se dotakne, postaće svet.’“ Gospod je govorio Mojsiju: „Ovo je prinos koji će Aron i njegovi sinovi prinositi Gospodu na dan pomazanja: desetinu efe brašna kao redovnu žitnu žrtvu, polovinu ujutro, a polovinu uveče. Neka se priprema na tiganju sa uljem; neka bude dobro umešena. Žitnu žrtvu donesi izlomljenu na komade, pa je prinesi na ugodan miris Gospodu. Neka je prinese jedan od Aronovih sinova, koji se pomazuje kao njegov naslednik. To je večna uredba. Žrtva neka se Gospodu potpuno spali. Svaka žitna žrtva koju prinosi sveštenik neka se potpuno spali; ne sme se jesti.“ Gospod reče Mojsiju: „Reci Aronu i njegovim sinovima: ’Ovo je zakon za žrtvu za greh: žrtva za greh neka se zakolje pred Gospodom na mestu gde se kolje žrtva svespalnica – presveta je. Sveštenik koji prinosi žrtvu za greh može od nje jesti na svetom mestu, u dvorištu Šatora od sastanka. Što se god dotakne mesa postaće sveto, a ako krv poprska odeću, operi je na svetom mestu. Zemljani lonac u kome se meso kuva mora se nakon toga razbiti, a ako je kuvano u bronzanom loncu, lonac neka se izriba i ispere vodom. Svako muško među sveštenicima sme je jesti – presveta je. Svaka žrtva za greh čija se krv donosi u Šator od sastanka da se izvrši obred otkupljenja na svetom mestu, neka se ne jede, nego neka se spali vatrom.

I reče Gospod Mojsiju govoreći: Zapovedi Aronu i sinovima njegovim, i reci im: Ovo je zakon za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica neka stoji na ognju na oltaru celu noć do jutra, i oganj na oltaru neka gori jednako. Sveštenik neka obuče svoju haljinu lanenu, i gaće lanene neka obuče na telo svoje, i neka zgrne pepeo kad oganj spali na oltaru žrtvu paljenicu, i neka ga izruči kod oltara. Potom neka svuče haljine svoje i obuče druge haljine, i neka iznese pepeo napolje iz logora na čisto mesto. A oganj što je na oltaru neka gori na njemu, neka se ne gasi, nego neka sveštenik loži na oganj drva svako jutro, i neka namešta na nj žrtvu paljenicu, i neka pali na njemu salo od žrtava zahvalnih. Oganj neka jednako gori na oltaru, neka se ne gasi. A ovo je zakon za dar: sinovi Aronovi neka ga prinose Gospodu pred oltarom. Uzevši šaku belog brašna i ulja od dara i sav kad koji bude na daru, neka zapali na oltaru spomen njegov na ugodni miris Gospodu. A šta preteče, neka jede Aron i sinovi njegovi; neka se jede bez kvasca na svetom mestu; u tremu šatora od sastanka neka jedu. Neka se ne mesi sa kvascem; to im dadoh da im bude deo od žrtava mojih ognjenih; to je svetinja nad svetinjama kao žrtva za greh i kao žrtva za prestup. Svako muško između sinova Aronovih neka to jede zakonom večnim od kolena do kolena od žrtava koje se pale Gospodu; šta se god dotakne toga, biće sveto. I reče Gospod Mojsiju govoreći: Ovo je žrtva Aronova i sinova njegovih, koju će prinositi Gospodu onaj dan kad se koji pomaže: desetinu efe belog brašna za dar svagdašnji, polovinu ujutru a polovinu uveče. U tavi s uljem neka se gotovi; prženo neka se donese; i pržene komade dara neka prinese na ugodni miris Gospodu. I sveštenik između sinova njegovih, koji bude pomazan nakon njega, neka čini tako isto zakonom večnim; neka se pali Gospodu sve to; i svaki dar sveštenikov neka se sav spali, a neka se ne jede. Još reče Gospod Mojsiju govoreći: Kaži Aronu i sinovima njegovim, i reci: Ovo je zakon za žrtvu radi greha: na mestu gde se kolje žrtva paljenica, neka se kolje i žrtva za greh pred Gospodom; svetinja je nad svetinjama. Sveštenik koji prinese žrtvu za greh neka je jede; na svetom mestu neka se jede, u tremu od šatora od sastanka. Šta se god dotakne mesa njenog, biće sveto; i ako ko pokapa krvlju njenom haljinu, ono što pokapa neka opere na svetom mestu. I sud zemljani u kome bude kuvano neka se razbije; ako li je kuvano u sudu bronzanom, neka se istre i vodom opere. Svako muško između sveštenika neka to jede; svetinja je nad svetinjama. Ali nijedna žrtva za greh, od koje se unese krv u šator od sastanka da se učini očišćenje od greha u svetinji, neka se ne jede, nego neka se ognjem sažeže.

ГОСПОД рече Мојсију: »Овако заповеди Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву паљеницу: Нека жртва паљеница остане на жртвенику сву ноћ до јутра и нека ватра на жртвенику непрекидно гори. Нека онда свештеник обуче своју ланену одећу и ланено доње рубље и уклони пепео у који је ватра на жртвенику претворила жртву паљеницу и одложи га крај жртвеника. Потом нека свуче ову одећу и обуче другу и пепео однесе на чисто место ван табора. Ватра на жртвенику нека непрекидно гори – нека се не гаси. Нека свештеник сваког јутра дода дрва на ватру, наслаже на њу жртву паљеницу и спали лој жртава за заједништво. Нека ватра непрекидно гори на жртвенику – нека се не гаси.‘« »‚Ово је закон за житну жртву: Нека је Ааронови синови приносе пред ГОСПОДА пред жртвеником. Нека свештеник заграби шаку белог брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на жртви и то спали на жртвенику као знамен-жртву, пријатан мирис ГОСПОДУ. Оно што преостане нека поједу Аарон и његови синови. Нека то једу без квасца и на светом месту, у дворишту Шатора састанка – нека се не пече с квасцем. То сам им дао као њихов део од жртава спаљених ватром, а пресвето је као и жртва за очишћење и жртва за кривицу. То сме да једе сваки Ааронов мушки потомак из поколења у поколење као свој редован део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Ко год то дотакне, постаће свет.‘« ГОСПОД још рече Мојсију: »Нека Аарон и његови синови принесу ову жртву на дан свога помазања: једну десетину ефе белог брашна као редовну житну жртву – пола од тога ујутро, а пола увече. Спреми је с уљем, у тигању. Донеси је добро измешану и принеси као житну жртву, изломљену на комаде, пријатан мирис ГОСПОДУ. Нека је спреми онај Ааронов син који треба да га наследи као помазани свештеник. Ово је ГОСПОДЊА трајна уредба. Нека се сасвим спали. Свака свештеничка житна жртва нека се сасвим спали – нека се не једе.« ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву за очишћење: Нека се жртва за очишћење коље пред ГОСПОДОМ, на месту где се коље жртва паљеница. Она је пресвета. Свештеник који је приноси нека је и једе – нека је једе на светом месту, у дворишту Шатора састанка. Шта год дотакне њено месо, постаће свето. Ако њена крв попрска одећу, опери је на светом месту. Земљани суд у ком је месо кувано нека се разбије, а ако је кувано у бронзаном суду, нека се он ориба и испере водом. Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице. Она је пресвета. Али ниједна жртва за очишћење чија је крв унета у Шатор састанка да би се у Светињи извршио обред помирења не сме да се једе – нека се спали.‘«

Господ рече Мојсију: „Заповеди Арону и синовима Израиљевим и реци им: ’Ово је закон за жртву свеспалницу: свеспалница нека остане на жртвенику, на месту спаљивања, целу ноћ све до јутра. Ватра на жртвенику мора стално да гори. Свештеник нека обуче своју ланену одећу и дуге ланене гаће, а онда нека скупи пепео након што огањ сагори свеспалницу на жртвенику, и истресе га поред жртвеника. Затим нека скине са себе одећу и обуче другу одећу, те нека однесе пепео изван табора на чисто место. Огањ на жртвенику нека стално гори; не сме се гасити. Нека свештеник свако јутро наложи дрва на огањ, нека на њега сложи жртву свеспалницу и нека спали сало од жртава мира. Огањ на жртвенику мора стално да гори; не сме се гасити. Ово је закон за житну жртву: Аронови синови нека је приносе пред Господом испред жртвеника. Један од њих нека заграби шаку брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на житној жртви, па нека то спали на жртвенику као спомен на угодан мирис Господу. Што преостане од жртве нека поједу Арон и његови синови; хлебови нека се једу без квасца на посвећеном месту; нека их једу у дворишту Шатора од састанка. Не смеју се пећи са квасцем. Део од паљених жртава које се мени приносе њима сам дао. То је најсветији део, као што је жртва за грех и жртва за преступ. Сваки мушкарац од потомака Аронових може јести тај део од жртава које се пале Господу. То је вечна уредба за све ваше нараштаје. Ко год их се дотакне, постаће свет.’“ Господ је говорио Мојсију: „Ово је принос који ће Арон и његови синови приносити Господу на дан помазања: десетину ефе брашна као редовну житну жртву, половину ујутро, а половину увече. Нека се припрема на тигању са уљем; нека буде добро умешена. Житну жртву донеси изломљену на комаде, па је принеси на угодан мирис Господу. Нека је принесе један од Аронових синова, који се помазује као његов наследник. То је вечна уредба. Жртва нека се Господу потпуно спали. Свака житна жртва коју приноси свештеник нека се потпуно спали; не сме се јести.“ Господ рече Мојсију: „Реци Арону и његовим синовима: ’Ово је закон за жртву за грех: жртва за грех нека се закоље пред Господом на месту где се коље жртва свеспалница – пресвета је. Свештеник који приноси жртву за грех може од ње јести на светом месту, у дворишту Шатора од састанка. Што се год дотакне меса постаће свето, а ако крв попрска одећу, опери је на светом месту. Земљани лонац у коме се месо кува мора се након тога разбити, а ако је кувано у бронзаном лонцу, лонац нека се изриба и испере водом. Свако мушко међу свештеницима сме је јести – пресвета је. Свака жртва за грех чија се крв доноси у Шатор од састанка да се изврши обред откупљења на светом месту, нека се не једе, него нека се спали ватром.