Knjiga proroka Joila 2:12-17 - Compare All Versions

Podeli

„Сада”, говори Господ, „вратите се мени свим срцем својим постећи, плачући и тугујући!” Раздерите срца своја, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер он је благ и милосрдан, спор на гнев и милошћу обилан, и казне ублажује. Ко зна неће ли се сажалити и благослов вам оставити за жртве и наливе Господу, Богу вашем? Трубите у трубу на Сиону! Наложите пост, окупите збор! Саберите народ, освештајте сабор! Сакупите старце, окупите децу и одојчад! Нека женик изађе из брачне собе и невеста из ложнице своје! Између трема и жртвеника нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: „Смилуј се, Господе, народу своме! Не предај срамоти наслеђе твоје, порузи варвара! Зашто да се говори међу народима: ‘Где је Бог њихов?’”

»Још и сада«, говори ГОСПОД, »вратите ми се свим својим срцем, постећи, плачући и кукајући.« Срце раздерите, а не одећу. Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу, јер он је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави и невољан да пошаље несрећу. Ко зна? Можда се окрене и сажали, па за собом остави благослов – житне жртве и леванице за ГОСПОДА, вашега Бога. Дуните у овнујски рог на Сиону, прогласите свети пост, сазовите свети скуп. Окупите народ, освештајте скуп, окупите старешине, окупите децу, оне који сисају на грудима. Нека младожења оде из своје собе и невеста из своје одаје. Нека између храмског трема и жртвеника плачу свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ. Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ. Не дај да твој посед вређају, да буде узречица међу народима. Зашто да се међу народима говори: ‚Где је њихов Бог?‘«

„Zato sada – govori Gospod – vratite mi se svim srcem svojim, u postu, žaljenju i vapaju.“ Srca svoja razderite, a ne odeću svoju! Vratite se Gospodu, Bogu svome, jer je milosrdan i milostiv; spor na srdžbu, bogat milosrđem i sažaljiv na nesreću. Ko zna? Možda se odvrati, predomisli, pa za sobom ostavi blagoslov – žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga. Zatrubite trubom na Sionu! Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor! Okupite narod i posvetite zbor. Okupite starešine, decu i odojčad. Neka mladoženja izađe iz svoje sobe i mlada iz odaje svoje. Neka sveštenici, sluge Gospodnje, plaču između trema i žrtvenika. Neka kažu: „Gospode, poštedi svoj narod! Ne daj sramotu na nasledstvo svoje, da mu se rugaju narodi. Zašto da se govori među narodima: ’Gde je Bog njihov?’“

„Зато сада – говори Господ – вратите ми се свим срцем својим, у посту, жаљењу и вапају.“ Срца своја раздерите, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер је милосрдан и милостив; спор на срџбу, богат милосрђем и сажаљив на несрећу. Ко зна? Можда се одврати, предомисли, па за собом остави благослов – житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога. Затрубите трубом на Сиону! Свети пост прогласите, позовите свечани сабор! Окупите народ и посветите збор. Окупите старешине, децу и одојчад. Нека младожења изађе из своје собе и млада из одаје своје. Нека свештеници, слуге Господње, плачу између трема и жртвеника. Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ! Не дај срамоту на наследство своје, да му се ругају народи. Зашто да се говори међу народима: ’Где је Бог њихов?’“

Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla. Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg. Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu. Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka iziđe iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje. Između trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?