Јоил 2:12-17

»Још и сада«, говори ГОСПОД, »вратите ми се свим својим срцем, постећи, плачући и кукајући.« Срце раздерите, а не одећу. Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу, јер он је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави и невољан да пошаље несрећу. Ко зна? Можда се окрене и сажали, па за собом остави благослов – житне жртве и леванице за ГОСПОДА, вашега Бога. Дуните у овнујски рог на Сиону, прогласите свети пост, сазовите свети скуп. Окупите народ, освештајте скуп, окупите старешине, окупите децу, оне који сисају на грудима. Нека младожења оде из своје собе и невеста из своје одаје. Нека између храмског трема и жртвеника плачу свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ. Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ. Не дај да твој посед вређају, да буде узречица међу народима. Зашто да се међу народима говори: ‚Где је њихов Бог?‘«