Knjiga o Jovu 14:1-17
Knjiga o Jovu 14:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Човек рођен од жене кратког је живота и пун немира. Као цвет ниче, увене, бежи као сен и не остаје. Зар на таквог отвараш очи своје и мене изводиш на суд пред собом? Ко може чист да изађе из нечистоће? Нико! Ако су избројани дани његови и број месеци његових је у теби, и поставио си границу непрелазну, Окрени се од њега да може да почине, да се обрадује као најамник крају дана. Дрво има наду ако се посече да ће се омладити и да неће бити без изданака. Ако му остари корен у земљи и у прах изумре пањ његов, Чим осети воду, опет напупи и пусти гране своје као младица. А човек умре и одлази, кад издахне, где је? Као вода кад истекне из мора, као река кад нестаје и пресуши, Тако човек кад легне, не устаје више. Док буде небеса, неће се пробудити нити ће се пренути из сна свог. Ко ће ме у подземље склонити и сакрити док не прође гнев твој и не даш ми рок кад ћеш ме се сетити? Ако умре човек, хоће ли оживети? Све дане мучног живота ишчекиваћу док ми не дође промена. Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати. Пожелећеш дело руку својих. Сада ми бројиш кораке и не чуваш ме од греха мог. У торбицу си запечатио преступе моје и безакоња моја чуваш.
Knjiga o Jovu 14:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Рођени од жене кратка је века и пун невоља. Као цвет никне па увене, као сенка која бежи, не опстаје. Зар у таквога упиреш поглед? Зар њега изводиш на суд пред себе? Ко ће из нечистог извући чисто? Нико! Човеков је век одређен; одбројао си му месеце и поставио границе које не може да пређе. Стога одврати поглед од њега и остави га на миру, да се свога века наужива. »Па и за дрво има наде: ако га посеку, опет ће нићи и младице му се намножити. Ако му корен у земљи и остари и пањ му се у прашини сасуши, чим осети воду, пропупеће и као биљка потерати младице. Али, кад човек умре, постаје беспомоћан, кад смртник издахне, где је? Као што вода испарава из мора и корито реке испуца и осуши се, тако и човек легне и не устаје. Док небеса не ишчезну, неће се људи пробудити ни отргнути од сна. О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш и склониш ме док те гнев не прође, кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити. Ако човек умре, хоће ли опет живети? Све време свог тешког служења чекаћу док ми не дође замена. Зваћеш, и ја ћу се одазвати; чезнућеш за својим делом. Да, тада ћеш ми бројати кораке, али на моје грехе нећеш вребати. Да, мој преступ запечатићеш у врећи, мој грех ћеш покрити.
Knjiga o Jovu 14:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Čovek rođen od žene kratko živi i pun je nevolja. Iznikne kao cvet, pa svene; beži poput sene i ne traje. Zar na takvog pogled svoj obraćaš i mene pred sebe na sud dovodiš! Ko će čistim nečisto da učini? Niko! Njegovi su dani određeni, ti poznaješ broj njegovih meseci; međe si mu postavio da ih ne prelazi. Skreni pogled s njega, pa neka odahne, dok kao najamnik svoj dan ne odradi. Jer postoji nada i za drvo posečeno; ponovo će da iznikne i neće ostati bez mladica svojih. Nek mu se i koren u zemlji sparuši i panj mu se u zemlji sasuši; propupeće čim oseti vodu, pustiće izdanke kao da je zasad! A čovek skončava onemoćao; izdahne smrtnik, i gde je on? Iz mora ishlapi voda, a potok presahne, presuši; tako i čovek legne da više ne ustane; dok nebesa ne bude bilo ne bude se, ne dižu se ljudi iz sna njihovoga. O, kada bi me u Svet mrtvih sakrio, sklonio me dok gnev tvoj ne mine; kada bi mi postavio rok i tad me se setio! Alʼ kad čovek umre, da li više živi? Kroz sve dane svog kulučenja, ja čekaću da mi stigne smena. Ti ćeš me pozvati i ja ću se odazvati, zaželećeš delo ruku svojih. Tada ćeš mi korake brojati, na moj greh se nećeš osvrtati. Prestup si moj svezao u vreću, krivicu si moju izbelio.
Knjiga o Jovu 14:1-17 Нови српски превод (NSP)
Човек рођен од жене кратко живи и пун је невоља. Изникне као цвет, па свене; бежи попут сене и не траје. Зар на таквог поглед свој обраћаш и мене пред себе на суд доводиш! Ко ће чистим нечисто да учини? Нико! Његови су дани одређени, ти познајеш број његових месеци; међе си му поставио да их не прелази. Скрени поглед с њега, па нека одахне, док као најамник свој дан не одради. Јер постоји нада и за дрво посечено; поново ће да изникне и неће остати без младица својих. Нек му се и корен у земљи спаруши и пањ му се у земљи сасуши; пропупеће чим осети воду, пустиће изданке као да је засад! А човек скончава онемоћао; издахне смртник, и где је он? Из мора исхлапи вода, а поток пресахне, пресуши; тако и човек легне да више не устане; док небеса не буде било не буде се, не дижу се људи из сна њиховога. О, када би ме у Свет мртвих сакрио, склонио ме док гнев твој не мине; када би ми поставио рок и тад ме се сетио! Ал’ кад човек умре, да ли више живи? Кроз све дане свог кулучења, ја чекаћу да ми стигне смена. Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати, зажелећеш дело руку својих. Тада ћеш ми кораке бројати, на мој грех се нећеш освртати. Преступ си мој свезао у врећу, кривицу си моју избелио.
Knjiga o Jovu 14:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Èovjek roðen od žene kratka je vijeka i pun nemira. Kao cvijet nièe, i otsijeca se, i bježi kao sjen, i ne ostaje. I na takoga otvoraš oko svoje, i mene vodiš na sud sa sobom! Ko æe èisto izvaditi iz neèista? Niko. Izmjereni su dani njegovi, broj mjeseca njegovijeh u tebe je; postavio si mu meðu, preko koje ne može prijeæi. Odvrati se od njega da poèine dokle ne navrši kao nadnièar dan svoj. Jer za drvo ima nadanja, ako se posijeèe, da æe se još omladiti i da neæe biti bez izdanaka; Ako i ostari u zemlji korijen njegov i u prahu izumre panj njegov, Èim osjeti vodu, opet napupi i pusti grane kao prisad. A èovjek umire iznemogao; i kad izdahne èovjek, gdje je? Kao kad voda oteèe iz jezera i rijeka opadne i usahne, Tako èovjek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neæe se probuditi niti æe se prenuti oda sna svojega. O da me hoæeš u grobu sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnjev tvoj, i da mi daš rok kad æeš me se opomenuti! Kad umre èovjek, hoæe li oživjeti? Sve dane vremena koje mi je odreðeno èekaæu dokle mi doðe promjena. Zazvaæeš, i ja æu ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjeæeš. A sada brojiš korake moje, i ništa ne ostavljaš za grijeh moj. Zapeèaæeni su u tobocu moji prijestupi, i zavezuješ bezakonja moja.