Jov 14
14
Kraj: Jov se tuži na ništavnost čoveka i uzalud traži utešnu nadu.
1Čovek rođen od žene kratka je veka i pun nemira.
2Kao cvet niče, i odseca se,
i beži kao sen, i ne ostaje.
3I na takvog otvaraš oko svoje,
i mene vodiš na sud sa sobom!
4Ko će čisto izvaditi iz nečista?
Niko.
5Izmereni su dani njegovi,
broj meseca njegovih u Tebe je;
postavio si mu među, preko koje ne može preći.
6Odvrati se od njega da počine
dokle ne navrši kao nadničar dan svoj.
7Jer za drvo ima nadanja, ako se poseče,
da će se još omladiti
i da neće biti bez izdanka;
8Ako i ostari u zemlji koren njegov
i u prahu izumre panj njegov,
9Čim oseti vodu, opet napupi
i pusti grane kao prisad.
10A čovek umire iznemogao;
i kad izdahne čovek, gde je?
11Kao kad voda oteče iz jezera
i reka opadne i usahne,
12Tako čovek kad legne, ne ustaje više;
dokle je nebesa neće se probuditi
niti će se prenuti oda sna svog.
13O da me hoćeš u grobu sakriti
i skloniti me dokle ne utoli gnev Tvoj,
i da mi daš rok kad ćeš me se opomenuti!
14Kad umre čovek, hoće li oživeti?
Sve dane vremena koje mi je određeno čekaću
dokle mi dođe promena.
15Zazvaćeš, i ja ću Ti se odazvati;
delo ruku svojih poželećeš.
16A sada brojiš korake moje,
i ništa ne ostavljaš za greh moj.
17Zapečaćeni su u tobocu moji prestupi,
i zavezuješ bezakonja moja.
18Zaista, kao što gora padne i raspadne se,
i kao što se stena odvali s mesta svog,
19I kao što voda spira kamenje
i povodanj odnosi prah zemaljski,
tako nadanje čovečije obraćaš u ništa.
20Nadvlađuješ ga jednako, te odlazi,
menjaš mu lice i otpuštaš ga.
21Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna;
ako li u sramoti, on se ne brine.
22Samo telo dok je živ boluje,
i duša njegova u njemu tuži.
Trenutno izabrano:
Jov 14: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN