Dela apostolska 10:1-34 - Compare All Versions

Podeli

А један човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска, побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу, виде око деветог часа у јави у виђењу анђела Божјег како уђе к њему и рече му: „Корнилије.” А он погледа на њега и уплашен рече: „Шта је, Господе?” Рече му: „Твоје молитве и твоје милостиње уздигоше се до Бога и он их се сећа. И сад пошаљи људе у Јопу и позови неког Симона, који се зове Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора.” А кад оде анђео који му је говорио, он дозва двојицу својих слугу и једног побожног војника од оних који су стално били уз њега, па им каза све и посла их у Јопу. А сутрадан, кад су они путовали и приближавали се граду, попе се Петар на кров око шестога часа да се помоли Богу. Утом огладне и хтеде да једе; али док су му припремали јело, паде у занос и виде отворено небо и некакав суд како силази као велико платно које се на своја четири крај спушта на земљу. У њему беху све четвороножне животиње, и гмизавци земаљски, и птице небеске. И један глас му довикну: „Устани, Петре, закољи и поједи!” Петар пак рече: „Нипошто, Господе, јер никад нисам јео оно што је погано и нечисто.” И глас ће опет њему по други пут: „Што је Бог учинио чистим, не називај поганим!” Ово се догодило трипут, и одмах суд би узет на небо. А док је Петар у себи био у недоумици шта може да буде призор који је видео, гле, људи послани од Корнилија, распитавши се за Симонову кућу, стадоше пред вратима, зовнуше и питаху да ли је овде у гостима Симон, звани Петар. И док је Петар још размишљао о виђењу, рече му Дух: „Види, три човека те траже; него устани, сиђи и иди с њима ништа не премишљајући јер сам их ја послао.” Тада Петар сиђе људима и рече: „Ево, ја сам кога тражите. Због чега сте дошли?” А они рекоше: „Капетан Корнилије, праведан и богобојазан човек, за кога сведочи сав јудејски народ, упућен је од једног светог анђела да те позове у свој дом и да чује шта ћеш му рећи.” Тада их позва унутра и угости. А сутрадан уста и оде с њима, и неки од браће из Јопе одоше с њим. Сутрадан пак уђе у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, сазвавши своју родбину и присне пријатеље. Кад пак Петар уђе у кућу, Корнилије му пође у сусрет, паде пред његове ноге и поклони се. Тада га Петар подиже говорећи: „Устани; и ја сам само човек.” И у разговору с њим уђе, те нађе многе окупљене, па им рече: „Ви знате да Јудејцу не приличи да се дружи с туђином и да долазим к њему, али мени је Бог показао да ниједнога човека не називам поганим или нечистим. Зато сам и дошао без поговора чим сте ме позвали. Питам стога: због чега сте ме позвали?” И Корнилије рече: „Пре четири дана, управо у ово време, у девети час молио сам се Богу у својој кући и, гле, човек у сјајном оделу стаде преда ме и рече: ‘Корнилије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња. Пошаљи стога у Јопу и позови Симона, који се зове Петар; он је гост у кући Симона кожара крај мора.’ Тако одмах послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо овде сви пред Богом да чујемо што ти је Господ заповедио.” Тада Петар отвори уста и рече: „Заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко

У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска. Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу. Једног дана око три сата после подне имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!« Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?« А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице. Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.« Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен, па им све исприча и посла их у Јопу. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!« А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!« Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!« Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.« Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?« А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.« Тада их он позва да уђу и угости их. Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе. Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се. Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.« И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених. »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?« Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.« Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко

U Kesariji je živeo neki čovek po imenu Kornelije koji je bio kapetan takozvane Italijanske čete. Bio je pobožan i bogobojazan čovek, a tako i celi njegov dom. Davao je mnogo milostinje narodu i stalno se molio Bogu. On je u viđenju, oko tri sata popodne, jasno video Božijeg anđela koji je došao k njemu i oslovio ga: „Kornelije!“ Kornelije se zagledao u njega i sav uplašen upitao: „Šta je, Gospode?“ Anđeo mu odgovori: „Tvoje su molitve i milostinje uzašle k Bogu kao žrtva spomenica. A sad, pošalji nekoga u Jopu da dovede Simona koji se zove Petar. On je odseo kod nekog Simona kožara, čija kuća se nalazi pokraj mora.“ Kad je anđeo koji mu je govorio otišao, Kornelije je pozvao dvojicu svojih slugu i jednog pobožnog vojnika iz njegove pratnje. Nakon što im je sve ispričao, poslao ih je u Jopu. Sutradan, oko podne, dok su se putujući približavali gradu, Petar se popeo na krov da se pomoli. Uto je ogladneo, pa je hteo da pojede nešto. Dok su mu pripremali jelo, pao je u zanos. Ugledao je otvoreno nebo i nešto kao veliko platno zavezano na četiri kraja kako se spušta na zemlju. U njemu su bile sve vrste četvoronožnih životinja, gmizavaca i ptica. Tada mu reče neki glas: „Ustani, Petre, zakolji i jedi!“ „Nipošto, Gospode – odgovori Petar – jer nikada nisam okusio ništa opoganjeno ili obredno nečisto.“ Glas mu se po drugi put obratio: „Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!“ Ovo se ponovilo tri puta, a onda se platno vratilo na nebo. Dok je Petar bio u nedoumici pitajući se šta bi moglo da znači viđenje koje je imao, stigli su ljudi koje je poslao Kornelije. Pošto su se raspitali za Simonovu kuću, stali su pred vrata, pa su pozvali i upitali da li je tu odseo Simon zvani „Petar“. Dok je Petar još uvek razmišljao o viđenju, reče mu Duh: „Evo, traže te tri čoveka. Ustani, siđi dole i pođi s njima bez oklevanja, jer sam ih ja poslao.“ Petar je sišao k ljudima i rekao im: „Ja sam onaj koga tražite. Zbog čega ste došli?“ Oni su mu odgovorili: „Poslao nas je kapetan Kornelije, pravedan i bogobojazan čovek, koga sav judejski narod poštuje. Njemu je sveti anđeo naložio da te pozove u njegov dom, da čuje šta imaš da kažeš.“ Petar ih je, zatim, pozvao unutra i ugostio. Sutradan se Petar spremi i krene sa glasnicima. Sa njim je pošlo i nekoliko braće iz Jope. Sledećeg dana je stigao u Kesariju. Tu ih je čekao Kornelije koji je pozvao svoju rodbinu i najbliže prijatelje. Kad je Petar ušao u kuću, Kornelije mu izađe u susret, pade pred njegove noge i pokloni mu se. No, Petar ga podiže govoreći: „Ustani, ja sam samo čovek.“ Razgovarajući s njim, Petar je ušao u kuću gde je zatekao mnogo okupljenih. Onda im se Petar obratio: „Vi znate da Jevrejinu nije dopušteno da se druži sa strancem ili da dolazi kod njega. Ipak, Bog mi je pokazao da nijednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim. Zato sam došao bez pogovora kad ste me pozvali. Pitam se, stoga, zašto ste me pozvali?“ Kornelije odgovori: „Pre tri dana, baš u ovo vreme, oko tri sata popodne, molio sam se u svojoj kući. Iznenada, neki čovek u sjajnoj odeći stade preda me i reče mi: ’Kornelije, Bog je uslišio tvoju molitvu i seća se tvojih milostinja. Pošalji nekoga u Jopu i pozovi Simona koji se zove Petar. On je gost u kući Simona kožara koja se nalazi pokraj mora.’ Zato sam smesta poslao po tebe. Dobro si uradio što si došao. Sada smo svi mi ovde pred Bogom da čujemo sve što ti je Gospod zapovedio.“ Petar poče da govori: „Sada jasno vidim da Bog nije pristran

У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. Он је у виђењу, око три сата поподне, јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“ Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, Господе?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“ Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. Након што им је све испричао, послао их је у Јопу. Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“ „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“ Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“ Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо. Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“. Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“ Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“ Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ Петар их је, затим, позвао унутра и угостио. Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“ Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“ Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне, молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“ Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран

A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska. Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka; on vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije! A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu; i sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra: On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj. I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu, i kazavši im sve posla ih u Jopu. A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat. I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe, i vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju; u kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto. I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo. A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima, i zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar? A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te; nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah. A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli? A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe. Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim. I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje. A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek. I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali. I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim; zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene? I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj, i reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom. Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti. Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno. A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko