Dela apostolska 10:1-34

A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska. Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka; on vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije! A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu; i sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra: On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj. I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu, i kazavši im sve posla ih u Jopu. A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat. I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe, i vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju; u kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto. I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani. I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo. A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima, i zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar? A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te; nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah. A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli? A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe. Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim. I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje. A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek. I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali. I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim; zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene? I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj, i reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom. Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti. Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno. A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko