Римљанима 3:22-31

наиме, праведност Божја која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике; сви су згрешили и тако су лишени славе Божје, те се оправдавају за бадава – његовом благодаћу – на основу искупљења у Христу Исусу, кога је Бог поставио као жртву измирења – његовом крвљу – која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости, да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? Законом дела? Не, него законом вере. Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона. Или Бог припада само Јудејцима, а не и многобошцима? Да, и многобошцима, пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери, а необрезанога вером. Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.