Прва Самуилова 23
23
Саул гони Давида. Давид ослобађа Кеилу
1Потом јавише Давиду говорећи: „Ево, Филистејци опседају Кеилу и пљачкају њиве.” 2Давид упита Господа говорећи: „Треба ли да идем и да нападнем те Филистејце?” Господ рече Давиду: „Иди, победићеш Филистејце и ослободићеш Кеилу.” 3Тада рекоше Давиду његови људи: „Ево, ми се бојимо овде у Јуди. Шта ће бити кад одемо на Кеилу на филистејску војску?” 4Зато Давид поново запита Господа и Господ му одговори говорећи: „Устани и иди у Кеилу јер ћу предати Филистејце у руке твоје.” 5Тада Давид оде са својим људима у Кеилу и нападе Филистејце. Он отера њихову стоку и тешко их порази. Тако Давид избави становнике Кеиле.
6Кад је Авијатар, син Ахимелехов, побегао код Давида у Кеилу, понео је са собом оплећак. 7Кад су Саулу јавили да је Давид дошао у Кеилу, Саул помисли: „Бог ми га је предао у руке. Давид се затворио у град који има врата и пречаге.” 8Саул позва сав народ у војску да пође на Кеилу и да опколе Давида и његове људе. 9Кад Давид дозна да му Саул спрема зло, рече свештенику Авијатару: „Донеси оплећак.” 10Потом се Давид помоли: „Господе, Боже Израиљев! Дознао је слуга твој да се Саул спрема да пође на Кеилу и да разори град због мене. 11Да ли ће ме Кеиљани предати у његове руке? Да ли ће доћи Саул као што је чуо слуга твој? Господе, Боже Израиљев, кажи то слуги своме!” Господ одговори: „Доћи ће.” 12Давид опет упита: „Да ли ће Кеиљани мене и моје људе предати у руке Саулу?” Господ одговори: „Предаће вас.” 13Тада устадоше Давид и његови људи, којих је било око шест стотина, изађоше из Кеиле и одоше куда су могли да иду. Кад су Саулу јавили да је Давид умакао из Кеиле, не хтеде ни да иде. 14Давид се склонио у пустињу, у брдска склоништа. Настанио се на брду у пустињи Зиф. Саул га је стално тражио, али га Бог не предаде у његове руке.
Састанак Давида и Јонатана
15Кад је Давид видео да Саул тражи главу његову, остаде у пустињи Зиф, у Хорши. 16Тада Саулов син Јонатан пође и дође к Давиду у Хоршу. Он га охрабри у Богу. 17Потом му рече: „Не бој се, јер те неће стићи рука Саулова, оца мога. Ти ћеш царевати над Израиљем, а ја ћу бити други, уз тебе. То зна и мој отац Саул.” 18Њих двојица склопише савез пред Господом. Давид остаде у Хорши, а Јонатан оде својој кући.
19Потом се попеше Зифеји к Саулу у Гавају и рекоше: „Зар се Давид не крије код нас у скровиштима код Хорше, на брду Ехели, десно од Гесимона? 20Сада, царе, кад пожелиш, сиђи, а ми ћемо га предати у руке цару.” 21Саул тада рече: „Господ нека вас благослови што сте се сажалили на мене. 22Идите сада, пазите и извидите куда се упутио и ко га је видео. Рекоше ми да је врло лукав. 23Истражите и сазнајте тачно сва скровишта његова, па се вратите. Онда ћу и ја поћи са вама и, ако још буде у земљи, тражићу га у хиљаду места јудејских.” 24Ови устадоше и отидоше у Зиф пре Саула. Давид се тада са својим људима налазио у пустињи Маон, десно од Гесимона.
Давидово спасење
25Саул пође са својим људима да га тражи. Давиду то јавише и он сиђе са стене у пустињи Маон. Саул то сазнаде и пође у потеру за Давидом у пустињу Маон. 26Саул је ишао једном страном планине. Давид је хитао да умакне Саулу, а Саул је са својим људима хтео да опколи Давида и његове људе и да их похвата. 27Тада стиже гласник Саулу и рече: „Дођи брже! Филистејци су напали земљу!” 28Саулу одустаде од гоњења Давида и оде према Филистејцима. Зато се то место прозва Стена разлаза.
Trenutno izabrano:
Прва Самуилова 23: SNP_CNZ
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije