Priče Solomunove 30
30
Agurova ispovest.
1Reči Agura sina Jakejevog; sabrane reči tog čoveka Itilu, Itilu i Ukalu.
2Ja sam luđi od svakog,
i razuma čovečijeg nema u mene.
3Niti sam učio mudrost
niti znam svete stvari.
4Ko je izašao na nebo i opet sišao?
Ko je skupio vetar u pregršti svoje?
Ko je svezao vode u plašt svoj?
Ko je utvrdio sve krajeve zemlji?
Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu Njegovom?
Znaš li?
5Sve su reči Božije čiste;
On je štit onima koji se uzdaju u Nj.
6Ništa ne dodaj k rečima Njegovim,
da te ne ukori i ne nađeš se laža.
7Za dvoje molim Te;
nemoj me se oglušiti dok sam živ:
8Taštinu i reč lažnu udalji od mene;
siromaštva ni bogatstva ne daj mi,
hrani me hlebom po obroku mom,
9Da ne bih najedavši se odrekao se Tebe
i rekao: Ko je Gospod?
Ili osiromašivši da ne bih krao
i uzalud uzimao ime Boga svog.
10Ne opadaj sluge gospodaru njegovom,
da te ne bi kleo i ti bio kriv.
11Ima rod koji psuje oca svog
i ne blagosilja matere svoje.
12Ima rod koji misli da je čist,
a od svog kala nije opran.
13Ima rod koji drži visoko oči svoje,
i veđe mu se dižu uvis.
14Ima rod kome su zubi mačevi
i kutnjaci noževi,
da proždire siromahe sa zemlje
i uboge između ljudi.
15Pijavica ima dve kćeri, koje govore: Daj, daj.
Ima troje nesito, i četvrto nikad ne kaže: Dosta:
16Grob,
materica jalova,
zemlja koja ne biva sita vode,
i oganj, koji ne govori: Dosta.
17Oko koje se ruga ocu i neće da sluša matere,
kljuvaće ga gavrani s potoka i jesti orlići.
18Troje mi je čudesno, i četvrtog ne razumem:
19Put orlov u nebo,
put zmijin po steni,
put lađin posred mora,
i put čovečiji k devojci.
20Takav je put kurvin: jede, i ubriše usta,
pa veli: Nisam učinila zla.
21Od troga se potresa zemlja,
i četvrtog ne može podneti:
22Od sluge, kad postane car,
od bezumnika, kad se najede hleba.
23Od puštenice, kad se uda,
od sluškinje kad nasledi gospođu svoju.
24Četvoro ima maleno na zemlji,
ali mudrije od mudraca:
25Mravi, koji su slab narod,
ali opet pripravljaju u leto sebi hranu;
26Pitomi zečevi, koji su nejak narod,
ali opet u kamenu grade sebi kuću;
27Skakavci, koji nemaju cara,
ali opet idu svi jatom;
28Pauk, koji rukama radi
i u carskim je dvorima.
29Troje lepo korača,
i četvrto lepo hodi:
30Lav, najjači između zverova,
koji ne uzmiče ni pred kim,
31Konj opasan po bedrima
ili jarac,
i car na koga niko ne ustaje.
32Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio,
metni ruku na usta.
33Kad se razbija mleko, izlazi maslo;
i ko jako nos utire, izgoni krv;
tako ko draži na gnev, zameće svađu.
Trenutno izabrano:
Priče Solomunove 30: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN