Avdija 1
1
Proricanje kazne zluradim Edomcima i izbavljanja Izrailja.
1Utvara Avdijeva.
Ovako veli Gospod Gospod za edomsku:
Čusmo glas od Gospoda,
i glasnik bi poslan k narodima:
Ustajte, da ustanemo na nju u boj.
2Gle, učiniću te malim među narodima,
bićeš vrlo prezren.
3Ponos srca tvog prevari te,
tebe, koji živiš u raselinama kamenim,
u visokom stanu svom,
i govoriš u srcu svom:
Ko će me oboriti na zemlju?
4Da podigneš visoko kao orao
i među zvezde da metneš gnezdo svoje,
odande ću te oboriti,
govori Gospod.
5Kako si oplenjen?!
Da su došli k tebi kradljivci ili lupeži noću,
ne bi li pokrali koliko im je dosta?
Da su došli k tebi berači vinogradski,
ne bi li ostavili pabiraka?
6Kako se pretraži Isav,
kako se nađoše potaje njegove!
7Do granice te odvedoše svi koji behu s tobom u veri,
prevariše te i nadvladaše te koji behu u miru s tobom;
koji jedu hleb tvoj podmetnuše ti zamku,
da se ne opazi.
8U onaj dan, govori Gospod,
neću li pogubiti mudre u zemlji edemskoj
i razumne u gori Isavovoj?
9I tvoji će se junaci uplašiti, Temane,
da se istrebe pokoljem svi iz gore Isavove.
10Za nasilje učinjeno bratu tvom Jakovu pokriće te stid
i istrebićeš se zasvagda.
11Onaj dan, kad ti stajaše nasuprot;
onaj dan, kad inostranci odvođahu u ropstvo vojsku njegovu,
i tuđinci ulažahu na vrata njegova
i bacahu žreb za Jerusalim,
beše i ti kao koji od njih.
12Ali ti ne trebaše gledati dana brata svog,
dana, kad se odvođaše u tuđu zemlju,
niti se radovati sinovima Judinim u dan kad propadahu,
niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove.
13Ne trebaše ti ući na vrata naroda mog u dan pogibli njihove,
ne trebaše da i ti gledaš zlo njihovo u dan pogibli njihove,
ni da se dohvataš dobra njihova u dan pogibli njihove.
14Niti trebaše da staneš na rasputicu da ubijaš bežan njihovu,
niti da izdaješ onih koji ostaše u dan nevolje.
15Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima:
kako si činio, tako će ti biti,
plata će ti se vratiti na glavu tvoju.
16Jer kao što ste vi pili na svetoj gori mojoj,
tako će piti svi narodi vazda,
piće, i ždreće,
i biće kao da ih nije bilo.
17A na gori će Sionu biti spasenje,
i biće sveta,
i dom će Jakovljev naslediti nasledstvo svoje.
18I dom će Jakovljev biti oganj
i dom Josifov plamen,
a dom Isavov strnjika;
i razgoreće se na njih,
i spaliće ih;
i neće biti ostataka domu Isavovom,
jer Gospod reče.
19I naslediće jug, goru Isavovu,
i ravnicu, Filisteje;
i naslediće polje Jefremovo i polje samarijsko
i Venijaminovo i Galad;
20I zarobljena vojska sinova Izrailjevih naslediće šta je bilo hananejsko do Sarepte;
a roblje jerusalimsko, što je u Sefaradu,
naslediće južne gradove.
21I izbavitelji će izaći na goru Sion da sude gori Isavovoj,
i carstvo će biti Gospodnje.
Trenutno izabrano:
Avdija 1: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN