Matej 22
22
Priča o svadbi carevog sina. Novac harački. Vaskrsenje. Najveća zapovest. Hristos je Davidov Sin i Gospod.
1I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći: 2Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom. 3I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći. 4Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu. 5A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj. 6A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih. 7A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. 8Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne. 9Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu. 10I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11 Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho. 12I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute. 13Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba. 14Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči. 16I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko. 17Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne? 18Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri? 19Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac. 20I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis? 21I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu. 22I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
23Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga 24govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom. 25U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom. 26A tako i drugi, i treći, sve do sedmog. 27A posle svih umre i žena. 28O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje. 30Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu. 31A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći: 32Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih. 33I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
34A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno. 35I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći: 36Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu? 37A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. 38Ovo je prva i najveća zapovest. 39A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. 40O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus 42govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov. 43Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
44 Reče Gospod Gospodu mom:
Sedi meni s desne strane,
dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
45 Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin? 46I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.
Trenutno izabrano:
Matej 22: SRP1865
Istaknuto
Podeli
Uporedi
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN
