Jov 37
37
Kraj Elijujova govora: Veličanstvenost Božija u oluji.
1I od toga drhće srce moje,
i odskače sa svog mesta.
2Slušajte dobro gromovni glas Njegov
i govor što izlazi iz usta Njegovih.
3Pod sva nebesa pušta ga,
i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.
4Za njom riče grom, grmi glasom veličanstva svog,
niti šta odgađa kad se čuje glas Njegov.
5Divno Bog grmi glasom svojim,
čini stvari velike, da ih ne možemo razumeti.
6Govori snegu: Padni na zemlju;
i daždu sitnom i daždu silnom.
7Zapečaćava ruku svakom čoveku,
da pozna sve poslenike svoje.
8Tada zver ulazi u jamu,
i ostaje na svojoj loži.
9S juga dolazi oluja,
i sa severa zima.
10Od dihanja Božijeg postaje led,
i široke vode stiskaju se.
11I da se natapa zemlja, nateruje oblak,
i rasipa oblak svetlošću svojom.
12I on se obrće i tamo i amo
po volji Njegovoj da čini sve što mu zapovedi po vasiljenoj.
13Čini da se nađe ili za kar ili za zemlju ili za dobročinstvo.
14Čuj to, Jove,
stani i gledaj čudesa Božija.
15Znaš li kako ih On uređuje
i kako sija svetlošću iz oblaka svog?
16Znaš li kako vise oblaci?
Znaš li čudesa Onog koji je savršen u svakom znanju?
17Kako ti se haljine ugreju
kad umiri zemlju s juga?
18Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa,
koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?
19Nauči nas šta ćemo Mu reći;
ne možemo od tame govoriti po redu.
20Hoće li Mu ko pripovediti šta bih ja govorio?
Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.
21Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu,
pošto vetar prođe i očisti ga;
22Sa severa dolazi kao zlato;
ali je u Bogu strašnija slava.
23Svemoguć je, ne možemo Ga stignuti;
velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muči.
24Zato Ga se boje ljudi;
Ne može Ga videti nikakav mudrac.
Trenutno izabrano:
Jov 37: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN