Isaija 37
37
Senahirimova se sila posle molitve Jezekijine za noć razbija.
1A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji. 2I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom. 3I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode. 4Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vređa rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije. 6I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog. 7Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.
8I tako vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa. 9A on ču za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I čuvši posla poslanike k Jezekiji govoreći: 10Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom. 11Eto, čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti? 12Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru? 13Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom. 15I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: 16Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju. 17Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog. 18Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove, 19i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše. 20I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
21Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog. 22Ovo je reč koju izreče Gospod za nj:
Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska,
za tobom maše glavom kći jerusalimska.
23Koga si ružio i hulio?
I na koga si podigao glas?
I podigao uvis oči svoje?
Na Sveca Izrailjevog.
24Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si:
S mnoštvom kola svojih izađoh na visoke gore,
na strane livanske,
i poseći ću visoke kedre njegove,
i lepe jele njegove,
i doći ću na najviši kraj njegov,
u šumu njegovog Karmila.
25Ja sam kopao, i pio vodu,
i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
26Nisi li čuo da ja to odavna činim
i od iskona da sam tako uredio?
Sada puštam to,
da prevratiš tvrde gradove u puste gomile.
27Zato koji u njima žive iznemogoše,
uplašiše se i smetoše se,
postaše kao trava poljska,
kao zelena travica,
kao trava na krovovima,
koja se suši pre nego sazri.
28Znam seđenje tvoje
i polaženje tvoje i dolaženje tvoje
i kako besniš na me.
29Jer besniš na me,
i tvoja obest dođe do mojih ušiju,
zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje,
i uzdu svoju u gubicu tvoju,
pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.
30A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih. 31Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo. 32Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.
33Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad, niti će baciti amo strele, neće se primaći k njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega. 34Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod. 35Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36Tada izađe anđeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci. 37Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji. 38I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.
Trenutno izabrano:
Isaija 37: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN