Isaija 1
1
Izrailjevo otpadništvo i kazna. Pozivanje da se uistini obrati Bogu, a ne samo da prinosi žrtve. Obricanje i pretnja.
1Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.
2Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo;
jer Gospod govori:
Sinove odgojih i podigoh,
a oni se okrenuše od mene.
3Vo poznaje gospodara svog
i magarac jasle gospodara svog,
a Izrailj ne poznaje,
narod moj ne razume.
4Da grešnog naroda!
Naroda ogrezlog u bezakonju!
Semena zlikovačkog,
sinova pokvarenih!
Ostaviše Gospoda,
prezreše Sveca Izrailjevog,
odstupiše natrag.
5Što biste još bili bijeni
kad se sve više odmećete?
Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.
6Od pete do glave nema ništa zdravo,
nego uboj i modrice i rane gnojave,
ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene.
7Zemlja je vaša pusta,
gradovi vaši ognjem popaljeni;
vaše njive jedu tuđini na vaše oči,
i pustoš je kao što opustošavaju tuđini.
8I osta kći sionska kao koliba u vinogradu,
kao senica u gradini od krastavaca,
kao grad opkoljen.
9Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka,
bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom.
10Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski,
poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski!
11Šta će mi mnoštvo žrtava vaših?
Veli Gospod.
Sit sam žrtava paljenica od ovnova
i pretiline od gojene stoke,
i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću.
12Kad dolazite da se pokažete preda mnom,
ko ište to od vas, da gazite po mom tremu?
13Ne prinosite više žrtve zaludne;
na kad gadim se;
a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine
ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
14Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja,
dosadiše mi, dodija mi podnositi.
15Zato kad širite ruke svoje,
zaklanjam oči svoje od vas;
i kad množite molitve,
ne slušam;
ruke su vaše pune krvi.
16Umijte se, očistite se,
uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih,
prestanite zlo činiti.
17Učite se dobro činiti,
tražite pravdu,
ispravljajte potlačenog,
dajite pravicu sirotoj,
branite udovicu.
18Tada dođite, veli Gospod,
pa ćemo se suditi:
ako gresi vaši budu kao skerlet,
postaće beli kao sneg;
ako budu crveni kao crvac,
postaće kao vuna.
19Ako hoćete slušati,
dobro zemaljsko ješćete.
20Ako li nećete, nego budete nepokorni,
mač će vas pojesti,
jer usta Gospodnja rekoše.
21Kako posta kurva verni grad?
Pun beše pravice,
pravda nastavaše u njemu,
a sada krvnici.
22Srebro tvoje posta troska,
vino tvoje pomeša se s vodom.
23Knezovi su tvoji odmetnici
i drugovi lupežima;
svaki miluje mito i ide za darovima;
sirotoj ne daju pravice,
i parnica udovička ne dolazi pred njih.
24Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama,
silni Izrailjev:
Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim,
i osvetiću se neprijateljima svojim.
25I okrenuću ruku svoju na te,
i sažeći ću troske tvoje da te prečistim,
i ukloniću sve olovo tvoje.
26I postaviću ti opet sudije kao pre,
i savetnike kao ispočetka;
tada ćeš se zvati grad pravedni,
grad verni.
27Sion će se otkupiti sudom,
i pravdom oni koji se u nj vrate.
28A odmetnici i grešnici svi će se satrti,
i koji ostavljaju Gospoda, izginuće.
29Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste,
i zastideti se od vrtova koje izabraste.
30Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće
i kao vrt u kome nema vode.
31I biće junak kao kučine
i delo njegovo kao iskra,
i oboje će se zapaliti,
i neće biti nikoga da ugasi.
Trenutno izabrano:
Isaija 1: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN