2. Samuilova 15
15
Avesalomova buna. Davidovo bekstvo.
1A posle toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trčahu pred njim. 2I ustajaše rano Avesalom, i stajaše kraj puta kod vrata; i ko god imaše parnicu i iđaše caru na sud, Avesalom ga dozivaše k sebi i govoraše: Iz kog si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz tog i tog plemena Izrailjevog, 3tada bi mu rekao Avesalom: Vidiš, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslušati kod cara. 4Još govoraše Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! Da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu. 5I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio. 6Tako činjaše Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolažaše na sud k caru; i Avesalom primamljivaše srca ljudi Izrailjaca.
7A kad prođe četrdeset godina, reče Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvršim zavet koji sam zavetovao Gospodu. 8Jer kad seđah u Gesuru u Siriji, učini zavet sluga tvoj rekavši: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, poslužiću Gospodu. 9A car mu reče: Idi s mirom. I on se podiže i otide u Hevron. 10I razasla Avesalom po svim plemenima Izrailjevim uhode poručivši: Kad čujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu. 11A s Avesalomom otide dvesta ljudi iz Jerusalima pozvanih; ali otidoše u prostoti svojoj ne znajući ništa. 12A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savetnika Davidovog, da dođe iz grada svog Gilona, kad prinošaše žrtve. I buna posta jaka, i narod se sve više stecaše k Avesalomu.
13Tada dođe glasnik k Davidu i reče: Srce Izrailju prista za Avesalomom. 14A David reče svim slugama svojim koje behu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da bežimo; inače nećemo uteći od Avesaloma; brže pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod mač. 15A sluge careve rekoše caru: Šta je god volja caru gospodaru našem, evo sluga tvojih. 16I otide car pešice i sav dom njegov; samo deset žena inoča ostavi car da mu čuvaju kuću. 17I kada otide car i sav narod pešice, ustaviše se na jednom mestu podaleko.
18A sve sluge njegove iđahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, šest stotina ljudi, koji behu došli peške iz Gata, iđahu pred carem. 19I reče car Itaju Getejinu: Što i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet ćeš otići u svoje mesto. 20Juče si došao, pa zar danas da te krećem da se potucaš s nama? Ja ću ići kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag braću svoju. Neka milost i vera bude s tobom. 21A Itaj odgovori caru i reče: Tako živ da je Gospod i tako da je živ car gospodar moj, gde bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na život, onde će biti i sluga tvoj. 22Tada reče David Itaju: A ti hodi. I tako pođe Itaj Getejin sa svim ljudima svojim i svom decom što behu s njim. 23I sva zemlja plakaše glasno i sav narod prelažaše. I tako car pređe preko potoka Kedrona, i sav narod pređe idući k pustinji.
24A gle, i Sadok beše onde i svi Leviti s njim noseći kovčeg zaveta Božijeg; i spustiše kovčeg Božji, a pođe i Avijatar, dokle sav narod iziđe iz grada. 25I reče car Sadoku: Nosi kovčeg Božji natrag u grad; ako nađem milost pred Gospodom, On će me dovesti natrag, i daće mi da opet vidim Njega i dom Njegov. 26Ako li ovako kaže: Nisi mi mio; evo me, neka učini sa mnom šta mu bude volja. 27Još reče car Sadoku svešteniku: Nisi li ti videlac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vaša s vama. 28Vidite, ja ću se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dođe od vas glasnik da mi javi. 29I tako Sadok i Avijatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jerusalim, i ostaše onde.
30A David iđaše uz goru maslinsku, i idući plakaše, i pokrivene glave i bos iđaše; tako i sav narod, koji beše s njim, svaki pokrivene glave iđaše, i idući plakaše. 31Tada javiše Davidu i rekoše mu. Ahitofel je među onima koji se pobuniše s Avesalomom. A David reče: Razbij nameru Ahitofelovu, Gospode!
32I kad David dođe navrh gore, gde se htede pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom. 33I reče mu David: Ako pođeš sa mnom bićeš mi na tegotu. 34Ali da se vratiš u grad i kažeš Avesalomu: Biću tvoj sluga care! Bio sam dugo sluga tvom ocu, a sada ću tako biti tebi sluga; razbićeš mi nameru Ahitofelovu. 35I sveštenici Sadok i Avijatar neće li biti s tobom? Šta god čuješ iz kuće careve, dokaži Sadoku i Avijataru sveštenicima. 36Eto, onde su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte šta god dočujete. 37I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dođe u Jerusalim.
Trenutno izabrano:
2. Samuilova 15: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN