2. Dnevnici 32
32
Senahirim opkoljava Jerusalim. Jerusalim čudom spasen. Jezekijina bolest, taština i smrt.
1Posle tih stvari i pošto se one utvrdiše, dođe Senahirim car asirski, i uđe u zemlju Judinu, i opkoli tvrde gradove, i mišljaše ih osvojiti. 2A kad vide Jezekija gde dođe Senahirim i gde se okrenu da udari na Jerusalim, 3učini veće s knezovima svojim i s junacima svojim da zaroni izvore vodene, koji behu iza grada, i pomogoše mu. 4Jer se sabra mnoštvo naroda, te zaroniše sve izvore i potok koji teče posred zemlje govoreći: Zašto kad dođu carevi asirski da nađu toliko vode? 5I ohrabri se, te ozida vas zid oboreni, i podiže kule, i spolja ozida još jedan zid; i utvrdi Milon u gradu Davidovom, i načini mnogo oružja i štitova. 6I postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na ulicu kod vrata gradskih, i govori im ljubazno i reče: 7Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne plašite se cara asirskog ni svega mnoštva što je s njim, jer je s nama veći nego s njim. 8S njim je mišica telesna a s nama je Gospod Bog naš da nam pomogne i da bije naše bojeve. I narod se osloni na reči Jezekije cara Judinog.
9Potom Senahirim car asirski dok beše na Lahisu sa svom silom svojom, posla sluge svoje u Jerusalim k Jezekiji caru Judinom i ka svemu narodu Judinom koji beše u Jerusalimu, i poruči: 10Ovako veli Senahirim car asirski: U šta se uzdate, te stojite u Jerusalimu zatvoreni? 11Ne nagovara li vas Jezekija da vas pomori glađu i žeđu govoreći: Gospod Bog naš izbaviće nas iz ruke cara asirskog? 12Nije li taj Jezekija oborio visine njegove i oltare njegove, i zapovedio Judi i Jerusalimljanima govoreći: Klanjajte se samo pred jednim oltarom i na njemu kadite? 13Eda li ne znate šta sam učinio ja i moji stari od svih naroda na zemlji? Jesu li bogovi naroda zemaljskih mogli izbaviti zemlju svoju iz mojih ruku? 14Koji je između svih bogova onih naroda koje zatrše oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao vaš Bog vas izbaviti iz moje ruke? 15Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer nijedan bog nijednog naroda ili carstva nije mogao izbaviti narod svoj iz mojih ruku ni iz ruku mojih otaca, a kamoli će vaši bogovi izbaviti vas iz mojih ruku?
16I još više govoriše sluge njegove na Gospoda Boga i na Jezekiju, slugu Njegovog. 17A i knjigu napisa ružeći Gospoda Boga Izrailjevog i govoreći na Nj rečima: Kao što bogovi naroda zemaljskih nisu izbavili svoj narod iz mojih ruku, tako neće ni Bog Jezekijin izbaviti narod svoj iz mojih ruku. 18I vikahu glasno judejski narodu jerusalimskom koji beše na zidu da ih uplaše i smetu da bi uzeli grad. 19I govorahu o Bogu jerusalimskom kao o bogovima naroda zemaljskih, koji su delo ruku čovečjih.
20Tada se pomoli toga radi car Jezekija i prorok Isaija sin Amosov, i vapiše k nebu. 21I posla Gospod anđela, koji pobi sve junake i vojvode i knezove u vojsci cara asirskog, te se vrati sa sramotom u svoju zemlju. I kad uđe u kuću svog boga, ubiše ga onde mačem koji iziđoše iz bedara njegovih. 22Tako sačuva Gospod Jezekiju i narod jerusalimski od ruku Senahirima cara asirskog i od ruku svih drugih, i čuva ih na sve strane. 23I mnogi donošahu dare Gospodu u Jerusalim i zaklade Jezekiji caru Judinom; i od tada se uzvisi pred svim narodima.
24U to vreme razboli se Jezekija na smrt, i pomoli se Gospodu, koji mu progovori i učini mu čudo. 25Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se učini, jer se ponese srce njegovo; zato se podiže na nj gnev i na Judu i na Jerusalim. 26Ali se ponizi Jezekija zato što se beše ponelo srce njegovo, i on i Jerusalimljani, te ne dođe na njih gnev Gospodnji za života Jezekijinog.
27A imaše Jezekija vrlo veliko blago i slavu; i načini sebi riznice za srebro i zlato i za drago kamenje i za mirise i za štitove i za svakojake zaklade, 28i staje za dohode od žita i od vina i od ulja, i staje za svakojaku stoku, i torove za ovce. 29I gradove sazida sebi, i imaše mnogo stoke, i ovaca i goveda, jer mu Bog dade veoma veliko blago. 30Isti Jezekija zagradi gornji izvor vode Giona, i pravo je svede dole na zapadnu stranu grada Davidovog; i beše srećan Jezekija u svakom poslu svom. 31Samo kad dođoše poslanici knezova vavilonskih, koji poslaše k njemu da raspitaju za čudo koje bi u zemlji, ostavi ga Bog da bi ga iskušao, da bi se znalo sve što mu je u srcu.
32A ostala dela Jezekijina i milosti njegove, eto, to je zapisano u utvari proroka Isaije, sina Amosovog i u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim. 33I počinu Jezekija kod otaca svojih, i pogreboše ga iznad grobova sinova Davidovih; i učiniše mu na smrti čast svi Judejci i Jerusalimljani. A na njegovo se mesto zacari Manasija, sin njegov.
Trenutno izabrano:
2. Dnevnici 32: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN