Псалми 107:4-32

Неки су лутали беспутном пустињом, не налазећи град у ком би се настанили. Били су гладни и жедни, душа је клонула у њима. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их избави из њихових недаћа. Правим путем их поведе до града где ће се настанити. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Јер, он напаја жедне и гладне добрима сити. Неки су седели у тами и сенци смрти, јадом и гвожђем спутани, јер су се против Божијих речи побунили и презрели савете Свевишњега. Зато их је мукотрпним радом унизио. Посртали су, а никога да помогне. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа. Изведе их из таме и сенке смрти и раскиде њихове окове. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Јер, он разбија бронзане капије и расеца гвоздене преворнице. Неки су били безумни, па испаштали због свог преступа и греха. Свако јело гадило се њиховој души, па се примакоше дверима смрти. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа. Он своју реч посла, и исцели их и избави од гроба. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Нека приносе жртве захвалнице и радосним песмама о његовим делима причају. Неки су се на море отиснули у лађама, да на големим водама обављају посао. И они су видели ГОСПОДЊА дела, његова чудесна дела у дубинама. Јер, он нареди, и вихор задува и високо подиже таласе. Они се подигоше до неба, па се спустише до дубина – храброст им се топила пред опасношћу. Као пијанци су тетурали и посртали, сва њихова вештина постаде бескорисна. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их изведе из њихових недаћа. Он стиша олују и таласи се смирише. Они се обрадоваше што је настало затишје, и он их одведе до жељене луке. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Нека га узвисују на скупу народа и хвале на већу старешина.