Psalmi 107:4-32
Psalmi 107:4-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Они су лутали по пустињи, у пустоши, и пут насељеном граду не нађоше. Били су изгладнели и жедни и душе њихове биле су клонуле. Тада завапише Господу у невољи својој и он их избави из патње њихове. Изведе их на прави пут, који води у град насељени. Хвалите Господа због милости његове, због чудеса његових синовима људским! Јер он напоји душу ожеднелу, заситио је душу изгладнелу. Они су седели у тами и сени смртној, у беди гвожђем оковани. Пркосили су речима Божјим и презирали вољу Свевишњег. Он им срца њихова патњама сломи, посртали су, али не беше никог да им помогне. Тада они завапише Господу у патњи својој и он их од невоља избави. Изведе их из таме и сени смртне и раскида окове њихове. Хвалите Господа због милости његове, због чудеса његових синовима људским! Јер он разби врата бронзана и сломи пречаге гвоздене. Безумници су страдали због погрешних путева својих и патили су због грехова својих. Свако јело се гадило души њиховој и дођоше до врата смртних. Они завапише Господу у патњи својој и он их избави из невоља њихових. Реч своју посла и исцели их и избави из гроба њиховог. Хвалите Господа због милости његове и чудеса његових синовима људским! Приносите жртве захвалнице, објављујте кличући дела његова! Они који на лађама морем плове, који на водама дубоким тргују, видели су дела Господња и чудеса његова на пучини. Он каже и диже се ветар силан, који таласе подиже. До неба се дижу и до бездана спуштају, па им је у невољи душа обамрла. Посрћу и тетурају се као пијани, нестаје све знање њихово. Тада завапише Господу у муци својој и он их избави из невоље њихове. Он олују стишава и таласи умукну. Тада се они тишини радују и он их у жељену луку води. Хвалите Господа због милости његове и чудеса његових синовима људским! Уздижите га на сабору народном, славите га на збору старешина!
Psalmi 107:4-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Неки су лутали беспутном пустињом, не налазећи град у ком би се настанили. Били су гладни и жедни, душа је клонула у њима. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их избави из њихових недаћа. Правим путем их поведе до града где ће се настанити. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Јер, он напаја жедне и гладне добрима сити. Неки су седели у тами и сенци смрти, јадом и гвожђем спутани, јер су се против Божијих речи побунили и презрели савете Свевишњега. Зато их је мукотрпним радом унизио. Посртали су, а никога да помогне. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа. Изведе их из таме и сенке смрти и раскиде њихове окове. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Јер, он разбија бронзане капије и расеца гвоздене преворнице. Неки су били безумни, па испаштали због свог преступа и греха. Свако јело гадило се њиховој души, па се примакоше дверима смрти. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа. Он своју реч посла, и исцели их и избави од гроба. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Нека приносе жртве захвалнице и радосним песмама о његовим делима причају. Неки су се на море отиснули у лађама, да на големим водама обављају посао. И они су видели ГОСПОДЊА дела, његова чудесна дела у дубинама. Јер, он нареди, и вихор задува и високо подиже таласе. Они се подигоше до неба, па се спустише до дубина – храброст им се топила пред опасношћу. Као пијанци су тетурали и посртали, сва њихова вештина постаде бескорисна. Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их изведе из њихових недаћа. Он стиша олују и таласи се смирише. Они се обрадоваше што је настало затишје, и он их одведе до жељене луке. Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини. Нека га узвисују на скупу народа и хвале на већу старешина.
Psalmi 107:4-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Tek, tumarali su po pustinji, po bespuću i nisu našli mesto da se skrase. A bili su i gladni i žedni, dušu svoju da ispuste. Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je izbavio od njihovih muka! Ravnim putem ih je poveo da se skrase, da se skuće. Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi! Jer on poji grlo žednom, dobrim siti dušu gladnom. Čame u mraku, u tami; okovani i bedom i gvožđem; jer Božijim rečima prkose, prezreli su savet Svevišnjega. A on im je patnjom srca ponizio; srljali su, a pomoći niotkuda. Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je spasao od njihovih muka! Izveo ih je iz mraka, iz tame, okove im polomio. Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi! Jer je on razbio bronzana vrata, izlomio gvozdene vratnice. Pobudališe zbog svojih prestupničkih puteva, mučiše se zbog svojih krivica. Duši im se sva hrana zgadila i do samih vrata smrti su pristigli. Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je spasao od njihovih muka! Reč svoju im je poslao, pa su ozdravili; iz raka njihovih ih je izvukao. Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi! Nek žrtvuju žrtve zahvalnice; nek mu dela objavljuju, neka kliču! Oni što su morem brodovima plovili, što su trgovali na velikim vodama; oni su videli dela Gospodnja, njegova čudesa u dubini; kada je zapovedio, vetru naredio da talase mora oluja podigne. I oni se dižu do nebesa, lome se do dubina, pa im se duša topi od zebnje. Ljuljaju se, teturaju ko pijani, nestaje im sva veština. Gospodu su zavapili u čemeru svome i on ih je izveo iz njihovih muka! Oluju je umirio i talasi mora utihnuše. A kada se stišaju, pomorci se raduju; on ih vodi do željene luke. Nek Gospoda oni hvale za njegovu milost, za čudesa nad potomcima ljudi! Neka ga uzdižu na narodnom saboru i neka ga slave u starešinskom zboru!
Psalmi 107:4-32 Нови српски превод (NSP)
Тек, тумарали су по пустињи, по беспућу и нису нашли место да се скрасе. А били су и гладни и жедни, душу своју да испусте. Господу су завапили у чемеру своме и он их је избавио од њихових мука! Равним путем их је повео да се скрасе, да се скуће. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Јер он поји грло жедном, добрим сити душу гладном. Чаме у мраку, у тами; оковани и бедом и гвожђем; јер Божијим речима пркосе, презрели су савет Свевишњега. А он им је патњом срца понизио; срљали су, а помоћи ниоткуда. Господу су завапили у чемеру своме и он их је спасао од њихових мука! Извео их је из мрака, из таме, окове им поломио. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Јер је он разбио бронзана врата, изломио гвоздене вратнице. Побудалише због својих преступничких путева, мучише се због својих кривица. Души им се сва храна згадила и до самих врата смрти су пристигли. Господу су завапили у чемеру своме и он их је спасао од њихових мука! Реч своју им је послао, па су оздравили; из рака њихових их је извукао. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Нек жртвују жртве захвалнице; нек му дела објављују, нека кличу! Они што су морем бродовима пловили, што су трговали на великим водама; они су видели дела Господња, његова чудеса у дубини; када је заповедио, ветру наредио да таласе мора олуја подигне. И они се дижу до небеса, ломе се до дубина, па им се душа топи од зебње. Љуљају се, тетурају ко пијани, нестаје им сва вештина. Господу су завапили у чемеру своме и он их је извео из њихових мука! Олују је умирио и таласи мора утихнуше. А када се стишају, поморци се радују; он их води до жељене луке. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Нека га уздижу на народном сабору и нека га славе у старешинском збору!
Psalmi 107:4-32 Sveta Biblija (SRP1865)
Lutaše po pustinji gdje se ne živi, puta gradu naseljenome ne nahodiše; Bjehu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima; Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove. I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih! Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra. Sjedješe u tami i u sjenu smrtnom, okovani u tugu i u gvožðe; Jer ne slušaše rijeèi Božijih, i ne mariše za volju višnjega. On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne bješe ko da pomože. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove; Izvede ih iz tame i sjena smrtnoga, i raskide okove njihove. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih! Jer razbi vrata mjedena, i prijevornice gvozdene slomi. Bezumnici stradaše za nevaljale putove svoje, i za nepravde svoje. Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i doðoše do vrata smrtnijeh. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove. Posla rijeè svoju i iscijeli ih, i izbavi ih iz groba njihova. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih! I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju djela njegova u pjesmama! Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama, Oni su vidjeli djela Gospodnja, i èudesa njegova u dubini. Kaže, i diže se silan vjetar, i ustaju vali na njemu, Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva; Posræu i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove. On obraæa vjetar u tišinu, i vali njihovi umuknu. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele. Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i za èudesa njegova radi sinova ljudskih! Neka ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starješinskoj slave ga!