Посланица Филипљанима 2:12-27

Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи. Све чините без гунђања и препирања, да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио. Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. Тако и ви будите радосни и радујте се са мном. Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама. Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас. Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа. А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу. Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном. А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи. Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.