Јона 2:4-10

Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘ Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму. Воде ме прекрише до грла, дубине опколише, морска трава око главе ми се омота. До корења планина потонух, до земље чије се двери затварају довека. Али ти ме живога изведе из гробне јаме, ГОСПОДЕ, Боже мој. Када ме је живот напуштао, сетих те се, ГОСПОДЕ, и моја молитва к теби се уздиже, према твоме светом Храму. Они који се држе ништавних идола, своју приврженост одбацују. А ја ћу ти принети клану жртву уз песму захвалницу, испунити завет који сам дао. Спасење долази од ГОСПОДА.« Тада ГОСПОД заповеди риби, и она избљува Јону на копно.