Псалми 107:4-32

Тек, тумарали су по пустињи, по беспућу и нису нашли место да се скрасе. А били су и гладни и жедни, душу своју да испусте. Господу су завапили у чемеру своме и он их је избавио од њихових мука! Равним путем их је повео да се скрасе, да се скуће. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Јер он поји грло жедном, добрим сити душу гладном. Чаме у мраку, у тами; оковани и бедом и гвожђем; јер Божијим речима пркосе, презрели су савет Свевишњега. А он им је патњом срца понизио; срљали су, а помоћи ниоткуда. Господу су завапили у чемеру своме и он их је спасао од њихових мука! Извео их је из мрака, из таме, окове им поломио. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Јер је он разбио бронзана врата, изломио гвоздене вратнице. Побудалише због својих преступничких путева, мучише се због својих кривица. Души им се сва храна згадила и до самих врата смрти су пристигли. Господу су завапили у чемеру своме и он их је спасао од њихових мука! Реч своју им је послао, па су оздравили; из рака њихових их је извукао. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Нек жртвују жртве захвалнице; нек му дела објављују, нека кличу! Они што су морем бродовима пловили, што су трговали на великим водама; они су видели дела Господња, његова чудеса у дубини; када је заповедио, ветру наредио да таласе мора олуја подигне. И они се дижу до небеса, ломе се до дубина, па им се душа топи од зебње. Љуљају се, тетурају ко пијани, нестаје им сва вештина. Господу су завапили у чемеру своме и он их је извео из њихових мука! Олују је умирио и таласи мора утихнуше. А када се стишају, поморци се радују; он их води до жељене луке. Нек Господа они хвале за његову милост, за чудеса над потомцима људи! Нека га уздижу на народном сабору и нека га славе у старешинском збору!