Rimljanima 7:1-17

Ili, zar ne znate, braćo – govorim onima koji poznaju Zakon – da Zakon ima vlast nad čovekom samo dok je živ? Tako je i udata žena vezana Zakonom. Ali, ako joj muž umre, razrešena je Zakona koji je vezuje za muža. Zato, ukoliko živi s drugim čovekom za života svog muža, biće nazvana preljubnicom. Ali, ako joj muž premine, razrešuje se Zakona, te tako ne čini preljubu ako se uda za drugoga. Tako ste i vi, braćo moja, umrli za Zakon, time što je Hristos položio svoj život za nas, da pripadate njemu koji je vaskrsao iz mrtvih, te da budemo plodonosni za Boga. Jer, dok smo živeli po zahtevima svoje prirode, naše grešne želje, podstaknute Zakonom, delovale su u našim udovima, a plod toga je bila smrt. Ali, sada smo oslobođeni Zakona, pošto smo mrtvi onome koji nas je držao u ropstvu. Tako sad na novi način služimo Bogu Duhom, a ne slovom Zakona, kako je bilo po starom. Prema tome, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nikako! Ipak, ja ne bih znao šta je greh da nema Zakona. Jer, ne bih znao šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!“ Greh je po zapovesti uhvatio priliku i izazvao u meni svaku požudu. Naime, greh je bez Zakona mrtav. Ranije sam živeo bez Zakona, ali kad je zapovest došla, greh je oživeo, te sam ja umro. Tako me je zapovest, koja je trebalo da me vodi u život, dovela do smrti. Greh je, naime, uhvatio priliku preko zapovesti, zaveo me i putem nje ubio. Zakon je svet i zapovest je sveta, pravedna i dobra. Znači li to da mi je dobro donelo smrt? Nipošto! Ipak, da bi se greh pokazao grehom, on me je posredstvom dobra doveo do smrti, tako da bi se putem zapovesti greh pokazao do krajnosti grešnim. Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a da sam ja telesan i kao takav u ropstvu greha. Naime, ja ne razumem svoje postupke, jer ne činim ono što hoću, nego ono što mrzim. A ako činim ono što neću, slažem se da je Zakon dobar. Ipak, to sad ne činim više ja, nego greh koji stanuje u meni.