Rimljanima 7:1-17
Rimljanima 7:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Или не знате, браћо – говорим онима који познају закон – да закон има власти над човеком док је жив? Удата жена, наиме, везана је законом за мужа док је он жив; ако пак муж умре, разрешена је од закона којим је везана за мужа. Стога ће се звати прељубница ако за мужевљева живота пође за другог човека; ако пак умре муж њен, слободна је од закона и није прељубница ако пође за другог човека. Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу. Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти. А сад смо ослобођени од закона пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев да закон није казао: „Не пожели!” Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав. И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео. Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти. Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио. Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра. Значи ли то да је добро мени послало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех – посредством заповести – постао преко сваке мере грешан. Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех. Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим – то чиним. Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени.
Rimljanima 7:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога. Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!« А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио. Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан. Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
Rimljanima 7:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Ili, zar ne znate, braćo – govorim onima koji poznaju Zakon – da Zakon ima vlast nad čovekom samo dok je živ? Tako je i udata žena vezana Zakonom. Ali, ako joj muž umre, razrešena je Zakona koji je vezuje za muža. Zato, ukoliko živi s drugim čovekom za života svog muža, biće nazvana preljubnicom. Ali, ako joj muž premine, razrešuje se Zakona, te tako ne čini preljubu ako se uda za drugoga. Tako ste i vi, braćo moja, umrli za Zakon, time što je Hristos položio svoj život za nas, da pripadate njemu koji je vaskrsao iz mrtvih, te da budemo plodonosni za Boga. Jer, dok smo živeli po zahtevima svoje prirode, naše grešne želje, podstaknute Zakonom, delovale su u našim udovima, a plod toga je bila smrt. Ali, sada smo oslobođeni Zakona, pošto smo mrtvi onome koji nas je držao u ropstvu. Tako sad na novi način služimo Bogu Duhom, a ne slovom Zakona, kako je bilo po starom. Prema tome, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nikako! Ipak, ja ne bih znao šta je greh da nema Zakona. Jer, ne bih znao šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!“ Greh je po zapovesti uhvatio priliku i izazvao u meni svaku požudu. Naime, greh je bez Zakona mrtav. Ranije sam živeo bez Zakona, ali kad je zapovest došla, greh je oživeo, te sam ja umro. Tako me je zapovest, koja je trebalo da me vodi u život, dovela do smrti. Greh je, naime, uhvatio priliku preko zapovesti, zaveo me i putem nje ubio. Zakon je svet i zapovest je sveta, pravedna i dobra. Znači li to da mi je dobro donelo smrt? Nipošto! Ipak, da bi se greh pokazao grehom, on me je posredstvom dobra doveo do smrti, tako da bi se putem zapovesti greh pokazao do krajnosti grešnim. Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a da sam ja telesan i kao takav u ropstvu greha. Naime, ja ne razumem svoje postupke, jer ne činim ono što hoću, nego ono što mrzim. A ako činim ono što neću, slažem se da je Zakon dobar. Ipak, to sad ne činim više ja, nego greh koji stanuje u meni.
Rimljanima 7:1-17 Нови српски превод (NSP)
Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је васкрсао из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом. Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. Закон је свет и заповест је света, праведна и добра. Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним. Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени.
Rimljanima 7:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Ili ne znate, braæo jer govorim onima koji znadu zakon da zakon vlada nad èovjekom dokle je živ? Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njezin umre, razdriješi se od zakona muževljega. Zato dakle dok joj je muž živ biva preljuboèinica ako poðe za drugog muža; a ako joj umre muž prosta je od zakona da ne bude preljuboèinica ako poðe za drugoga. Zato, braæo moja, i vi umrijeste zakonu tijelom Hristovijem, da budete drugoga, onoga što usta iz mrtvijeh, da plod donesemo Bogu. Jer kad bijasmo u tijelu, bijahu slasti grjehovne, koje zakon raðahu u udima našima da se smrti plod donosi. A sad umrvši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu) u obnovljenju Duha a ne u starini slova. Šta æemo dakle reæi? Je li zakon grijeh? Bože saèuvaj! nego ja grijeha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: ne zaželi. A grijeh uze poèetak kroz zapovijest, i naèini u meni svaku želju; jer je grijeh bez zakona mrtav. A ja življah nekad bez zakona; a kad doðe zapovijest, onda grijeh oživlje, A ja umrijeh, i naðe se da mi zapovijest bi za smrt koja bješe data za život. Jer grijeh uzevši poèetak kroz zapovijest prevari me, i ubi me njome. Tako je dakle zakon svet i zapovijest sveta i pravedna i dobra. Dobro li dakle bi meni smrt? Bože saèuvaj! nego grijeh, da se pokaže grijeh dobrom èineæi mi smrt, da bude grijeh odviše grješan zapoviješæu. Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam tjelesan, prodan pod grijeh: Jer ne znam šta èinim, jer ne èinim ono šta hoæu, nego na što mrzim ono èinim. Ako li ono èinim šta neæu, hvalim zakon da je dobar. A ovo više ja ne èinim nego grijeh koji živi u meni.