Knjiga proroka Jeremije 31:7-34

Ovako kaže Gospod: „Radosno kličite zbog Jakova! Podvriskujte kličući zbog glave naroda! Objavljujte, proslavljajte i govorite: ’O, Gospode, spasi svoj narod, ostatak Izrailjev!’ Evo, dovodim ih iz severne zemlje, okupljam ih iz najdaljih zemljinih krajeva. I među njima će biti slepi i hromi, trudnica i porodilja. Baš veliki zbor će se vratiti ovamo. Doći će s preklinjanjima, dovešću ih dok budu vapili. Vodiću ih na nabujale potoke, na puteve ravne na kojima se neće spotaknuti. Jer ja sam Izrailju otac i Jefrem je moj prvenac.“ „Narodi, čujte reč Gospodnju, javite po dalekim ostrvima i recite: ’Onaj koji je raštrkao Izrailj, taj će ga i sakupiti i čuvaće ih kao pastir svoje stado.’ Jer, Gospod je otkupio Jakova, iskupio ga je iz ruku jačega od njega. A oni će doći na brdo Sion kličući radosno. Likovaće zbog dobra Gospodnjeg, zbog žita i vina, zbog ulja, jaganjaca i teladi. Život će im biti kao vrt zaliven i više nikad neće malaksati. Devojka će se u kolu radovati zajedno sa mladićima i starcima. Preokrenuću njihovu žalost u radost. Utešiću ih i obradovati ih nakon tuge njihove. Nasitiću izobiljem duše sveštenika a i moj će narod sit biti od dobara mojih – govori Gospod.“ Ovako kaže Gospod: „U Rami se glas čuje, jecaj i lelek glasni: to Rahilja za decom svojom nariče, i neće da se uteši, jer njih više nema.“ Ovako kaže Gospod: „Grlo stegni da ne plače, ne daj oku da zasuzi! Jer, evo nagrade za delo tvoje – govori Gospod – vratiće se oni iz zemlje neprijatelja. Za tvoje sutra postoji nada – govori Gospod – vratiće se deca u svoj zavičaj. Jesam, čuo sam Jefrema što nad sobom žali: ’Kaznio si me i bio sam kažnjen kao tele neukroćeno. Povrati me da mogu da se vratim, jer si ti, Gospode, Bog moj! I kad sam ti se vratio, pokajao sam se; i kad sam poučen bio, tukao sam se u bedra. Sramota me je i ponižen sam jer nosim ruglo svoje mladosti.’ Nije li Jefrem moj dragi sin i dete najmilije? Iako sam često govorio protiv njega, stalno mislim o njemu. Zato mi je za njim ustreptala utroba i stvarno ću da mu se smilujem – govori Gospod. Postavi sebi putokaze. Stavi sebi znakove i srce usmeri na put, na stazu kojom si išla. Pa se vrati, o, device izrailjska, vrati se ovim svojim gradovima! Dokle ćeš da tumaraš, o, ćerko odmetnička?! Jer Gospod je stvorio na zemlji nešto novo, kao kad bi žena pristupila muškarcu.“ Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: „Ljudi će opet govoriti ovu izreku u judejskoj zemlji i po njenim gradovima, kad im vratim njihove izgnanike: ’Neka te Gospod blagoslovi Prebivalište pravde, svetosti goro!’ Prebivaće Juda i svi njeni gradovi zajedno u njoj, i ratari i oni što idu za stadom. Napojiću duše malaksale, okrepiću svakog iznemoglog.“ I tada sam se probudio i pogledao: moj je san bio tako sladak. „Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću dom Izrailjev i dom Judin zasejati ljudskim semenom i stočnim semenom. I kao što sam bdeo nad njima da ih čupam, da ih obaram i rušim, da ih razaram i kažnjavam; tako ću da bdim nad njima da ih gradim i da ih sadim – govori Gospod. U danima onim neće više govoriti: ’Očevi su jeli nedozrelo grožđe, ali zato zubi trnu sinovima!’ Ipak, za svoju krivicu svako će da umre; utrnuće zubi svakom koji grožđe nedozrelo jede! Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću sklopiti novi savez s narodom izrailjskim i s narodom Judinim. To neće biti kao kad sam sklopio savez sa njihovim ocima, onoga dana kad sam ih uzeo za ruku i izveo iz Egipta. Ali nisu bili verni mome savezu, a ja sam im bio muž – govori Gospod. A ovo je savez koji ću sklopiti s narodom izrailjskim nakon tih dana: staviću svoj Zakon u njih same, i upisaću ga u njihova srca. Ja ću biti njihov Bog, a oni će biti moj narod – govori Gospod! Tada niko neće poučavati svoga sugrađanina ili brata govoreći: ’Upoznaj Gospoda’, jer će me poznavati svi od malog do velikog – govori Gospod. Jer oprostiću njihove krivice, i neću se sećati njihovih greha.“