Knjiga proroka Jeremije 31:7-34
Knjiga proroka Jeremije 31:7-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер овако говори Господ: „Кличите Јакову радосно! Узвикујте међу главама варвара! Јављајте, славите и говорите: ‘Господ је спасао народ свој, остатак Израиљев!’ Ево, ја их доводим из земље северне. Сакупљам их с крајева земље. Међу њима су слепи, хроми, труднице и породиље. Велико мноштво се овамо враћа. Долазе плачући, ја их тешим и пратим. Водим их крај потока воде, путем правим, да се не спотичу. Ја сам отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој.” Чујте, варвари, реч Господњу! Објавите је по острвима далеким! Кажите: „Онај који је Израиљ расејао, сакупиће га и чуваће га као пастир стадо своје!” Јер Господ искупи Јакова, избави га из руку оног који је од њега јачи. Доћи ће и певаће на вису сионском! Радују се даровима Господњим: житу, вину, уљу, јагањцима и теоцима. Душа ће им бити као врт заливен, неће се више жалити. Тада ће се веселити девојка у збору играчком, млади и стари заједно. „Претворићу жалост њихову у радост, развеселићу их после туге њихове. Блажим лојем душе свештеника, а наситићу добрима народ свој”, говори Господ. Овако говори Господ: „Чу се глас у Рами, нарицање и плач горак. Рахиља плаче за децом својом и неће се утешити за децом својом јер њих више нема.” Овако говори Господ: „Заустави плачни глас свој и сузе из очију својих! Биће награђени напори твоји”, говори Господ. „Вратиће се они из земље непријатељске, има наде за потомство твоје”, говори Господ. „Вратиће се синови твоји у земљу своју. Јасно чујем Јефремов вапај: ‘Прекорео си ме и ја примих казну као јуне неукроћено. Обрати ме и вратићу се, јер ти си Господ Бог мој! Одступио сам од тебе али сам се покајао. Кад сам то увидео, ударао сам прса своја. Стидим се и срамим, јер носим срамоту младости своје!’ Зар није Јефрем мој син драги, моје дете мило? Прекоревам га стално, али мислим о њему. Треперим због њега и смиловаћу се над њим”, говори Господ. „Постави путоказ, подигни ознаке. Пази на стазу, на пут којим си ишла. Врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје! Докле ћеш лутати, кћери, одметнице? Господ нешто ново на земљи начини: жена опкољује мужа!” Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Оваква реч ће се говорити у земљи Јудиној и градовима њеним кад променим судбину њихову: Господ нека те благослови, пребивалиште правде, горо света! У њој ће становати Јуда са свим градовима својим, ратари и они који за стадима иду. Ја ћу окрепити душу уморну и наситити сваку душу клонулу.” Тада се пробудих и сладак беше сан мој. „Ево, долазе дани”, говори Господ, „кад ћу у дому Израиљевом и у дому Јудином посејати семе човечје и семе животињско. И као што сам гледао да их истребим, развалим, разорим, уништим и да им несрећу свалим, тако ћу пазити да их сазидам и засадим”, говори Господ. У оне дане неће се више говорити: „Оци једоше кисело грожђе, а синовима зуби трну.” Свако ће умрети због сопствене кривице. Оном који буде јео кисело грожђе трнуће зуби. „Ево, долазе дани”, говори Господ, „кад ћу склопити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез. Не као онај савез какав сам склопио са очевима њиховим кад сам их узео за руку да их изведем из земље египатске. Тај савез они су раскинули, иако сам ја био господар њихов”, говори Господ. „Овакав савез ћу начинити с домом Израиљевим после ових дана”, говори Господ: „Ставићу свој закон у тело њихово и уписаћу га у срце њихово. Ја ћу бити Бог њихов, а они ће бити народ мој. Неће више човек поучавати ближњег говорећи: ‘Упознај Господа’, него ће ме сви познавати, од малог до великог”, говори Господ, „јер ћу им опростити недела њихова и грехе њихове нећу помињати.”
Knjiga proroka Jeremije 31:7-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Овако каже ГОСПОД: »Певајте од радости због Јакова, кличите због првога међу народима. Нека се чују ваше хвале. Кажите: ‚ГОСПОДЕ, спаси свој народ, Остатак Израелов.‘ Ево, довешћу их из северне земље и сабрати их с крајева света. Међу њима биће слепих и хромих, трудница и женâ у трудовима. Силно мноштво ће се вратити. Доћи ће плачући, молећи се док их будем водио назад. Водићу их поред водâ текућих, по равној стази, где неће посрнути, јер ја сам Отац Израелов, Ефрем ми је првенац. »Чујте реч ГОСПОДЊУ, народи, објавите је на далеким обалама: ‚Онај који је распршио Израела, сабраће га и чувати као пастир своје стадо.‘ Јер, ГОСПОД ће избавити Јакова и откупити га из руку јачег од њега. Доћи ће и клицати на висовима Сиона, радовати се обиљу ГОСПОДЊЕМ – житу, младом вину и уљу, младунцима ситне и крупне стоке. Биће као наводњен врт и више неће туговати. Девојке ће играти и радовати се, а с њима младићи и старци. Жалост ћу им преокренути у весеље, дати им утеху и радост место туге. Свештенике ћу напојити обиљем и свој народ наситити добрима«, говори ГОСПОД. Овако каже ГОСПОД: »У Рами се чује глас, кукњава и плач велики. Рахиља оплакује своју децу и неће да се утеши, јер јој деце више нема.« Овако каже ГОСПОД: »Престани да плачеш и обриши сузе с очију, јер твоје дело биће награђено«, говори ГОСПОД. »Они ће се вратити из непријатељеве земље. Има наде за твоју будућност«, говори ГОСПОД. »Деца ће ти се вратити у своју земљу. »Да, чуо сам јецање Ефремово: ‚Ти си ме стегом доводио у ред, као теле непокорно, и ја се научих да слушам. Врати ме, дај ми да се вратим, јер ти си ГОСПОД, мој Бог. Кад сам се окренуо од тебе, покајах се; кад сам схватио, поједох се од муке. Постиђен сам био и понижен, јер сам носио срамоту из своје младости.‘ »Зар Ефрем није мој драги син, моје дете мило? Иако против њега говорим, ипак на њега мислим без престанка и срце ми због њега дрхти. Смиловаћу му се«, говори ГОСПОД. »Путоказе постави, хрпама камења обележи путеве. Сети се друма, пута којим си отишла, и врати се, Девице Израел, врати се у своје градове. Докле ћеш лутати, кћери одметнута? ГОСПОД ће нешто ново створити на земљи: жена ће опколити мушкарца.« Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Када их вратим из сужањства, народ у јудејској земљи и њеним градовима опет ће овако говорити: »‚Благословио те ГОСПОД, боравиште праведности, света горо!‘ »Народ ће живети у Јуди и свим њеним градовима, и биће ратара и оних који иду за стадима. Окрепићу изнурене и нахранити клонуле.« Тада се пробудих и погледах око себе. Сан ми је био сладак. »Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу Израел и Јуду испунити људима и стоком. Као што сам некада будно пазио на њих, да ишчупам и срушим, разорим, затрем и ударим несрећом, тако ћу будно пазити на њих, да изградим и посадим«, говори ГОСПОД. »У то време се више неће говорити: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби.‘ Него, свако ће умрети због свога греха. Ко буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби. »Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта, савез који су раскинули иако сам ја њихов господар. Ово је савез који ћу склопити с израелским народом после тог времена«, говори ГОСПОД: »Ставићу свој закон у нутрину њиховог бића и написати га на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. И нико више неће морати да учи свога ближњега ни свога брата говорећи: ‚Упознај ГОСПОДА‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима«, говори ГОСПОД. »Јер, опростићу им њихова злодела и више се нећу сећати њихових греха.«
Knjiga proroka Jeremije 31:7-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Ovako kaže Gospod: „Radosno kličite zbog Jakova! Podvriskujte kličući zbog glave naroda! Objavljujte, proslavljajte i govorite: ’O, Gospode, spasi svoj narod, ostatak Izrailjev!’ Evo, dovodim ih iz severne zemlje, okupljam ih iz najdaljih zemljinih krajeva. I među njima će biti slepi i hromi, trudnica i porodilja. Baš veliki zbor će se vratiti ovamo. Doći će s preklinjanjima, dovešću ih dok budu vapili. Vodiću ih na nabujale potoke, na puteve ravne na kojima se neće spotaknuti. Jer ja sam Izrailju otac i Jefrem je moj prvenac.“ „Narodi, čujte reč Gospodnju, javite po dalekim ostrvima i recite: ’Onaj koji je raštrkao Izrailj, taj će ga i sakupiti i čuvaće ih kao pastir svoje stado.’ Jer, Gospod je otkupio Jakova, iskupio ga je iz ruku jačega od njega. A oni će doći na brdo Sion kličući radosno. Likovaće zbog dobra Gospodnjeg, zbog žita i vina, zbog ulja, jaganjaca i teladi. Život će im biti kao vrt zaliven i više nikad neće malaksati. Devojka će se u kolu radovati zajedno sa mladićima i starcima. Preokrenuću njihovu žalost u radost. Utešiću ih i obradovati ih nakon tuge njihove. Nasitiću izobiljem duše sveštenika a i moj će narod sit biti od dobara mojih – govori Gospod.“ Ovako kaže Gospod: „U Rami se glas čuje, jecaj i lelek glasni: to Rahilja za decom svojom nariče, i neće da se uteši, jer njih više nema.“ Ovako kaže Gospod: „Grlo stegni da ne plače, ne daj oku da zasuzi! Jer, evo nagrade za delo tvoje – govori Gospod – vratiće se oni iz zemlje neprijatelja. Za tvoje sutra postoji nada – govori Gospod – vratiće se deca u svoj zavičaj. Jesam, čuo sam Jefrema što nad sobom žali: ’Kaznio si me i bio sam kažnjen kao tele neukroćeno. Povrati me da mogu da se vratim, jer si ti, Gospode, Bog moj! I kad sam ti se vratio, pokajao sam se; i kad sam poučen bio, tukao sam se u bedra. Sramota me je i ponižen sam jer nosim ruglo svoje mladosti.’ Nije li Jefrem moj dragi sin i dete najmilije? Iako sam često govorio protiv njega, stalno mislim o njemu. Zato mi je za njim ustreptala utroba i stvarno ću da mu se smilujem – govori Gospod. Postavi sebi putokaze. Stavi sebi znakove i srce usmeri na put, na stazu kojom si išla. Pa se vrati, o, device izrailjska, vrati se ovim svojim gradovima! Dokle ćeš da tumaraš, o, ćerko odmetnička?! Jer Gospod je stvorio na zemlji nešto novo, kao kad bi žena pristupila muškarcu.“ Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: „Ljudi će opet govoriti ovu izreku u judejskoj zemlji i po njenim gradovima, kad im vratim njihove izgnanike: ’Neka te Gospod blagoslovi Prebivalište pravde, svetosti goro!’ Prebivaće Juda i svi njeni gradovi zajedno u njoj, i ratari i oni što idu za stadom. Napojiću duše malaksale, okrepiću svakog iznemoglog.“ I tada sam se probudio i pogledao: moj je san bio tako sladak. „Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću dom Izrailjev i dom Judin zasejati ljudskim semenom i stočnim semenom. I kao što sam bdeo nad njima da ih čupam, da ih obaram i rušim, da ih razaram i kažnjavam; tako ću da bdim nad njima da ih gradim i da ih sadim – govori Gospod. U danima onim neće više govoriti: ’Očevi su jeli nedozrelo grožđe, ali zato zubi trnu sinovima!’ Ipak, za svoju krivicu svako će da umre; utrnuće zubi svakom koji grožđe nedozrelo jede! Evo, dolaze dani – govori Gospod – kada ću sklopiti novi savez s narodom izrailjskim i s narodom Judinim. To neće biti kao kad sam sklopio savez sa njihovim ocima, onoga dana kad sam ih uzeo za ruku i izveo iz Egipta. Ali nisu bili verni mome savezu, a ja sam im bio muž – govori Gospod. A ovo je savez koji ću sklopiti s narodom izrailjskim nakon tih dana: staviću svoj Zakon u njih same, i upisaću ga u njihova srca. Ja ću biti njihov Bog, a oni će biti moj narod – govori Gospod! Tada niko neće poučavati svoga sugrađanina ili brata govoreći: ’Upoznaj Gospoda’, jer će me poznavati svi od malog do velikog – govori Gospod. Jer oprostiću njihove krivice, i neću se sećati njihovih greha.“
Knjiga proroka Jeremije 31:7-34 Нови српски превод (NSP)
Овако каже Господ: „Радосно кличите због Јакова! Подврискујте кличући због главе народа! Објављујте, прослављајте и говорите: ’О, Господе, спаси свој народ, остатак Израиљев!’ Ево, доводим их из северне земље, окупљам их из најдаљих земљиних крајева. И међу њима ће бити слепи и хроми, трудница и породиља. Баш велики збор ће се вратити овамо. Доћи ће с преклињањима, довешћу их док буду вапили. Водићу их на набујале потоке, на путеве равне на којима се неће спотакнути. Јер ја сам Израиљу отац и Јефрем је мој првенац.“ „Народи, чујте реч Господњу, јавите по далеким острвима и реците: ’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити и чуваће их као пастир своје стадо.’ Јер, Господ је откупио Јакова, искупио га је из руку јачега од њега. А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно. Ликоваће због добра Господњег, због жита и вина, због уља, јагањаца и телади. Живот ће им бити као врт заливен и више никад неће малаксати. Девојка ће се у колу радовати заједно са младићима и старцима. Преокренућу њихову жалост у радост. Утешићу их и обрадовати их након туге њихове. Наситићу изобиљем душе свештеника а и мој ће народ сит бити од добара мојих – говори Господ.“ Овако каже Господ: „У Рами се глас чује, јецај и лелек гласни: то Рахиља за децом својом нариче, и неће да се утеши, јер њих више нема.“ Овако каже Господ: „Грло стегни да не плаче, не дај оку да засузи! Јер, ево награде за дело твоје – говори Господ – вратиће се они из земље непријатеља. За твоје сутра постоји нада – говори Господ – вратиће се деца у свој завичај. Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали: ’Казнио си ме и био сам кажњен као теле неукроћено. Поврати ме да могу да се вратим, јер си ти, Господе, Бог мој! И кад сам ти се вратио, покајао сам се; и кад сам поучен био, тукао сам се у бедра. Срамота ме је и понижен сам јер носим ругло своје младости.’ Није ли Јефрем мој драги син и дете најмилије? Иако сам често говорио против њега, стално мислим о њему. Зато ми је за њим устрептала утроба и стварно ћу да му се смилујем – говори Господ. Постави себи путоказе. Стави себи знакове и срце усмери на пут, на стазу којом си ишла. Па се врати, о, девице израиљска, врати се овим својим градовима! Докле ћеш да тумараш, о, ћерко одметничка?! Јер Господ је створио на земљи нешто ново, као кад би жена приступила мушкарцу.“ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“ И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак. „Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. У данима оним неће више говорити: ’Очеви су јели недозрело грожђе, али зато зуби трну синовима!’ Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе! Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу склопити нови савез с народом израиљским и с народом Јудиним. То неће бити као кад сам склопио савез са њиховим оцима, онога дана кад сам их узео за руку и извео из Египта. Али нису били верни моме савезу, а ја сам им био муж – говори Господ. А ово је савез који ћу склопити с народом израиљским након тих дана: ставићу свој Закон у њих саме, и уписаћу га у њихова срца. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ – говори Господ! Тада нико неће поучавати свога суграђанина или брата говорећи: ’Упознај Господа’, јер ће ме познавати сви од малог до великог – говори Господ. Јер опростићу њихове кривице, и нећу се сећати њихових греха.“
Knjiga proroka Jeremije 31:7-34 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer ovako veli Gospod: pjevajte veselo radi Jakova, i podvikujte radi glave narodima; javljajte, hvalite i govorite: spasi, Gospode, narod svoj, ostatak Izrailjev. Evo, ja æu ih dovesti iz zemlje sjeverne, i sabraæu ih s krajeva zemaljskih, i slijepa i hroma, i trudnu i porodilju, sve zajedno, zbor veliki vratiæe se ovamo. Iæi æe plaèuæi, i s molitvama æu ih dovesti natrag; vodiæu ih pokraj potoka pravijem putem, na kom se neæe spoticati; jer sam otac Izrailju, i Jefrem je prvenac moj. Èujte, narodi, rijeè Gospodnju, i javljajte po dalekim ostrvima i recite: koji rasije Izrailja, skupiæe ga, i èuvaæe ga kao pastir stado svoje. Jer iskupi Gospod Jakova, i izbavi ga iz ruku jaèega od njega. I doæi æe i pjevaæe na visini Sionskoj, i steæi æe se k dobru Gospodnjem, k žitu, k vinu i k ulju, k jaganjcima i teocima; i duša æe im biti kao vrt zaliven, i neæe više tužiti. Tada æe se veseliti djevojka u kolu, i momci i starci zajedno, i promijeniæu žalost njihovu na radost, i utješiæu ih, i razveseliæu ih po žalosti njihovoj. I napitaæu sveštenicima dušu pretilinom, i narod æe se moj nasititi dobra mojega, govori Gospod. Ovako veli Gospod: glas u Rami èu se, naricanje i plaè veliki; Rahilja plaèe za djecom svojom, neæe da se utješi za djecom svojom, jer ih nema. Ovako veli Gospod: ustavi glas svoj od plaèa i oèi svoje od suza, jer ima plata djelu tvojemu, govori Gospod, i oni æe se vratiti iz zemlje neprijateljske. I imaš nada za pošljedak, govori Gospod, da æe se vratiti sinovi tvoji na meðe svoje. Èujem doista Jefrema gdje tuži: pokarao si me, te sam pokaran kao june neuko; obrati me da se obratim, jer si ti Gospod Bog moj. Jer pošto se obratih, pokajah se; i pošto se nauèih, udarih se po bedru; jer se posramih i stidim se što nosim sramotu mladosti svoje. Nije li mi Jefrem mio sin? nije li dijete predrago? Otkad govorih protiv njega, jednako ga se opominjem; zato je srce moje ustreptalo njega radi, doista æu se smilovati na nj, govori Gospod. Podigni znake, nanesi gomile kamenja, zapamti put kojim si išla; vrati se, djevojko Izrailjeva, vrati se u gradove svoje. Dokle æeš lutati, kæeri odmetnice! jer je Gospod uèinio nešto novo na zemlji: žena æe opkoliti èovjeka. Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: još æu ovu rijeè govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovijem kad natrag dovedem roblje njihovo: Gospod da te blagoslovi, stane pravde, sveta goro! Jer æe se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari i koji idu za stadom. Jer æu napojiti umornu dušu, i nasititi svaku klonulu dušu. Utom se probudih i pogledah, i san mi bješe sladak. Evo idu dani, govori Gospod, kad æu zasijati dom Izrailjev i dom Judin sjemenom èovjeèijim i sjemenom od stoke. I kao što sam pazio na njih da ih istrijebljujem i razvaljujem, i kvarim i zatirem i muèim, tako æu paziti na njih da ih sazidam i posadim, govori Gospod. U te dane neæe se više govoriti: oci jedoše kiselo grožðe, a sinovima trnu zubi. Nego æe svaki za svoj grijeh poginuti; ko god jede kiselo grožðe, tome æe zubi trnuti. Evo, idu dani, govori Gospod, kad æu uèiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem nov zavjet, Ne kao onaj zavjet koji uèinih s ocima njihovijem, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Misirske, jer onaj zavjet moj oni pokvariše, a ja im bijah muž, govori Gospod; Nego ovo je zavjet što æu uèiniti s domom Izrailjevijem poslije ovijeh dana, govori Gospod: metnuæu zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu napisaæu ga, i biæu im Bog i oni æe mi biti narod. I neæe više uèiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreæi: poznajte Gospoda; jer æe me znati svi od maloga do velikoga, govori Gospod; jer æu im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovijeh neæu više pominjati.