Jevrejima 7:11-28

Ako je, dakle, savršenstvo postignuto posredstvom levitskog sveštenstva, budući da je narod pod njim dobio Zakon, zar bi još postojala potreba da se pojavi sveštenik po redu Melhisedekovom, umesto po redu koji se naziva po Aronu? Naime, gde se menja sveštenstvo, tamo se menja i Zakon. A Isus, za koga je ovo rečeno, pripada drugom plemenu – od koga niko nije služio kod žrtvenika. Jasno je, naime, da naš Gospod potiče iz Judinog plemena o kome Mojsije nije ništa rekao kada je govorio o sveštenstvu. Ovo postaje još očiglednije pojavom drugog sveštenika koji je sličan Melhisedeku. On je postao sveštenik ne na osnovu odredbe koja se temelji na zakonu prirodnog nasleđa, već na sili neuništivog života. Jer Pismo svedoči o njemu: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“ Ukinuta je, naime, stara zapovest jer je bila slaba i beskorisna. A pošto Zakon nije ništa usavršio, uvedena je bolja nada kojom pristupamo Bogu. Ovo je Bog potvrdio uz zakletvu, dok sveštenici ulaze u službu bez zakletve. Ali on je postao sveštenik uz zakletvu Boga koji mu je rekao: „Gospod je dao zakletvu i neće je povući: ’Ti si doveka sveštenik.’“ Samim tim je i Isus postao jamac boljeg saveza. Uz to, mnogi su prestali da budu sveštenici, jer ih je smrt prekinula u službi. Ali pošto Hristos ostaje doveka, njegovo sveštenstvo nikada ne prolazi. On može u potpunosti da spase one koji njegovim posredstvom pristupaju Bogu, jer zauvek živi da ih zastupa pred Bogom. Jer ovakav nam je Prvosveštenik i bio potreban – svet, bezazlen, neokaljan, odeljen od grešnika, i uzvišeniji od nebesa. On ne mora kao Prvosveštenici da prinosi žrtve za grehe svaki dan, prvo za sebe, a onda za narod. Ovo je učinio jednom za svagda prinevši sebe na žrtvu. Zakon, naime, postavlja za Prvosveštenike ljude koji su skloni slabostima, a reč zakletve, koja je došla posle Zakona, postavlja Sina koji je zauvek učinjen savršenim.