Dela apostolska 11:1-18

Apostoli i braća širom Judeje čuli su da su neznabošci prihvatili reč Božiju. Kada se Petar vratio u Jerusalim, neki od obrezanih vernika su mu prigovarali: „Ušao si u kuću neobrezanih ljudi i jeo sa njima.“ Petar je tada počeo da im redom objašnjava šta se zbilo: „Dok sam bio u Jopi i molio se, u zanosu sam imao viđenje: sa neba se spuštalo nešto kao veliko platno zavezano na sva četiri kraja, i došlo do mene. Pažljivo ga osmotrivši, zapazio sam u njemu četveronožne životinje, divlje zveri, gmizavce i ptice. Uto začuh glas koji mi je rekao: ’Ustani, Petre, zakolji i jedi!’ Ja odgovorih: ’Nipošto, Gospode! Nikada nešto pogano ili nečisto nije ušlo u moja usta.’ Glas mi je po drugi put progovorio: ’Ne nazivaj nečistim ono što je Bog proglasio čistim!’ Ovo se ponovilo tri puta, a onda je sve to bilo odvučeno na nebo. Baš u tom času su došla tri čoveka i zaustavila se pred kućom u kojoj smo bili; bili su poslani iz Kesarije po mene. Duh mi je rekao da pođem s njima bez oklevanja. Sa mnom su pošla i ova šestorica braće, pa smo otišli u kuću onoga čoveka. On nam je ispričao kako je u svojoj kući video anđela koji je stao pred njega i rekao: ’Pošalji nekog u Jopu i pozovi Simona prozvanog Petra. On će ti saopštiti reči preko kojih ćeš se spasti i ti i tvoji ukućani.’ Ja sam tek počeo da govorim, kad li na njih siđe Sveti Duh, baš kao što je sišao na nas u početku. Setih se tada reči Gospodnje: ’Jovan je krštavao vodom, a vi ćete biti kršteni Svetim Duhom.’ Ako je, dakle, Bog njima dao isti dar kao i nama kada smo poverovali u Gospoda Isusa Hrista, ko sam ja da sprečim Boga u tome?“ Kada su to čuli, umirili su se i počeli da slave Boga govoreći: „Bog je, dakle, i neznabošcima omogućio pokajanje koje vodi u život!“