Savremeni srpski prevod

Тако су довршени небо и земља и све на њима.

До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.
То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД, Бог, начинио земљу и небо.

Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.
ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.
Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.
ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.
ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«
Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«
Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња.
Али за човека се не нађе помагач као што је он. Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом. Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.
Човек рече:

»Ево најзад кости од мојих костију
и тела од мога тела.
Нека се зове жена,
јер је из човека узета.«

Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.
А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.

להקשיב ל 1. Мојсијева 2