Proverbs 12:1-28

Ko voli opomenu voli znanje, a prostak je ko prezire ukor. Dobar čovek dobija Gospodnju naklonost, a on proklinje čoveka koji pravi spletke. Pokvarenošću se niko neće učvrstiti, a koren je pravednika nepokolebljiv. Čestita je žena kruna mužu svome, a žena raskalašna mu je kao trulež u kostima. Pravedni su naumi pravednika, a saveti pokvarenih su obmana. Reči zlih ljudi krv vrebaju u zasedi, a čestiti se ustima svojim oslobađaju. Zlikovci se ruše i više ih nema, a dom pravednika istrajava. Čovek se ceni prema razboritosti svojoj, a srce pokvarenjaka biće prezreno. Bolji je neugledan čovek, a sa slugom, nego onaj što uzdiže sebe, a nema da jede. Pravednik se brine i za dobro svojih životinja, a zlobnici su okrutni i kad se smiluju. Izobilje hrane ima onaj koji svoju zemlju radi, a šupljoglavac teži bezvrednim stvarima. Zlobnik žudi za zlim plenom, a koren pravednika je plodonosan. Zlobniku je zamka u grehu usana, a pravednik se kloni nevolje. Čovek se nasiti dobra plodom usta svojih i vrati mu se sve što rukama radi. Bezumnik smatra da živi ispravno, ali je mudar onaj ko sluša savet. Bezumnikov se gnev odmah prepozna, a ko je obazriv pokriva sramotu. Kad verni svedok svedoči, on objavljuje pravdu, a lažljivi svedok obmanjuje. Ima ljudi koji govore nesmotreno kao da bodu mačem, a jezik mudrih leči. Istinoljubiva usta će doveka utvrđena biti, a lažljivi jezik će nestati dok trepnem. Obmana je u srcu onih što smišljaju zlo, a radost sleduje one što zovu na mir. Pravednika ne snalazi nikakva nevolja, a zlikovci su puni nemira. Lažljive su usne odurne Gospodu, a milina su mu istinotvorci. Obazriv čovek ne otkriva znanje, a srce budalastih razglašava bezumlje. Ruka marljivih ljudi će vladati, a lenština mora da robuje. Srce što strepi povija čoveka, a dobra reč ga vedri. Pravednik bira sebi prijatelja, a nepravednike zavodi put njihov. Nema pečenja za lenštinu, čoveku je blago marljivost njegova. Život je na putu pravednosti i nema smrti na njenoj stazi.

Priče Solomonove 12:1-28