Philippians 1:3-20

Zahvaljujem svome Bogu kad god vas se setim. U svakoj svojoj molitvi za sve vas, uvek se molim s radošću radi vašeg učešća u širenju Radosne vesti, od prvog dana do danas. Uveren sam da će Bog, začetnik dobrog dela u vama, dovršiti to delo do Dana u koji će Isus Hristos doći. A i pravo je da ovako mislim o svima vama, jer vas nosim u svome srcu, sve vas koji učestvujete sa mnom u milosti, kako u mojim okovima, tako i u odbrani i utvrđivanju Radosne vesti. Bog mi je svedok da čeznem za svima vama ljubavlju Isusa Hrista. A ja se molim da vaša ljubav sve više napreduje u spoznaji i punom uvidu u ispravno življenje, da možete prosuditi šta je najbolje, kako biste bili čisti i besprekorni za dan Hristov, ispunjeni pravednošću – plodom što se posredstvom Hrista Isusa stiče, na slavu i hvalu Božiju. Želim da znate, braćo, da je ovo što se sa mnom dešava, učinilo da Radosna vest napreduje, tako da je svoj carskoj gardi i svima ostalima postalo jasno da ja nosim okove radi Hrista, pa se većina braće u Gospodu, ohrabrena mojim okovima, sve više usuđuje da bez straha objavljuje reč Božiju. Jedni, doduše, navešćuju Hrista iz zavisti i nadmetanja, a drugi to čine od dobre volje. Jedni to čine iz ljubavi, jer znaju da sam u tamnici radi odbrane Radosne vesti, a drugi iz suparništva navešćuju Hrista, neiskreno, misleći da će tako otežati nevolju moga tamnovanja. I šta onda? Samo neka se na svaki način, bilo iskreno bilo neiskreno, Hristos navešćuje. Zato se radujem, i radovaću se, jer znam da će ovo što se sa mnom dešava, vašom molitvom i pomoću Duha Isusa Hrista, dovesti do moga izbavljenja. Željno očekujem i nadam se da se ni u čemu neću osramotiti, nego da će se mojom potpunom odvažnošću, sad kao i uvek, Hristos proslaviti u mom telu, bilo životom, bilo smrću.

Filipljanima 1:3-20