Isaiah 43:18-25

„Ne spominjite ono što je davnašnje,
ne mislite na ono što je zastarelo.
Evo, činim nešto novo;
već nastaje, zar ne opažate?
Da, napraviću put u pustinji,
i reke u pustoši.
Slaviće me zveri poljske,
šakali i nojevi mladi,
jer sam dao vodu u pustinji,
reke u pustari,
da napojim svoj narod,
izabranika svojega.
Ovaj narod što sam ga sebi sazdao,
kazivaće meni pohvalu.

Ali ti mene nisi prizivao, Jakove;
dosadio sam ti, Izrailju!
Nisi mi prinosio ovcu na svespalnicu,
nisi me proslavljao prinoseći žrtve;
a ja te nisam terao da prinosiš prinose,
niti sam ti dosađivao da mi kadiš;
nisi mi za novac kupovao mirisni štapić;
nisi me sitio salom svojih žrtava;
nego si me opterećivao svojim gresima,
dosađivao si mi svojom krivicom.

A ja, ja sam taj,
sebe radi brišem tvoje prestupe,
i ne spominjem tvoje grehe.