Sukobi su prilika za rast

Božija reč leči rane srca

Vera, život zajedništva sa Bogom

Moli, očekuj i zahvaljuj

Himna:Milost u Tvojoj Priči

Bežanje od Božijeg srca

Pouzdanje u molitvi

Sila Božije Reči

Drač, stradanje i Mesija

Snažan Spasitelj spasava slabošću

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkACT">
 <div class="chapter ch27" data-usfm="ACT.27">
 <div class="label">27</div><div class="s1">Put u Rim</div><div class="p"> 1Kada je bilo odlu&#269;eno da otplovimo u Italiju, Pavla i neke druge zatvorenike predali su na &#269;uvanje kapetanu carske &#269;ete koji se zvao Julije. 2Ukrcali smo se u jednu adramitsku la&#273;u, koja je trebalo da plovi u azijske luke, i otplovili. Sa nama je bio Aristarh, Makedonac iz Soluna.</div><div class="p"> 3Sutradan smo pristali u Sidonu. Kapetan Julije se ljubazno ophodio prema Pavlu i dopustio mu da poseti svoje prijatelje, da bi se pobrinuli za njegove potrebe. 4Kad smo oti&#353;li odande, plovili smo u zavetrini Kipra, jer su duvali protivni vetrovi. 5Preploviv&#353;i more du&#382; obala Kilikije i Pamfilije, stigli smo u Miru likijsku. 6Tu je kapetan na&#353;ao la&#273;u iz Aleksandrije koja je plovila za Italiju, te se ukrcasmo. 7Nekoliko dana smo plovili veoma sporo i jedva smo stigli do Knida. Po&#353;to nam vetar nije dao da pristanemo, plovili smo pored Salmone, u zavetrini Krita. 8Plove&#263;i s mukom uz obalu, stigli smo u mesto koje se zvalo &#8222;Dobra pristani&#353;ta&#8220;, blizu grada Laseje.</div><div class="p"> 9Budu&#263;i da je pro&#353;lo dosta vremena, a plovidba postala opasna, jer se i post#27,9 To jest, Dan otkupljenja (Jom Kipur), kada po&#269;inje olujna sezona. ve&#263; bio zavr&#353;io, Pavle ih je opominjao: 10&#8222;Ljudi&#8201;&#8211;&#8201;govorio im je&#8201;&#8211;&#8201;vidim da &#263;e ova plovidba biti opasna i da &#263;e biti velike &#353;tete, ne samo po tovar i la&#273;u, nego i po na&#353;e &#382;ivote.&#8220; 11Me&#273;utim, kapetan je imao vi&#353;e poverenja u kormilara i vlasnika broda, nego u Pavla. 12Po&#353;to luka nije bila pogodna da se prezimi, ve&#263;ina je odlu&#269;ila da se otplovi dalje uz obalu, kako bi do&#353;li do Feniksa i tamo prezimili. To je bila kritska luka koja je bila otvorena prema jugozapadu i severozapadu.</div><div class="p"> 13Duvao je blag ju&#382;ni vetar, pa su mislili da &#263;e ostvariti &#353;to su naumili. Podigli su sidro i zaplovili uz samu obalu Krita. 14Nije pro&#353;lo dugo, kadli sa Krita po&#269;e da duva jak olujni vetar zvani &#8222;Severoisto&#269;njak&#8220;. 15Zahvatio je la&#273;u koja nije mogla da se protivi vetru, pa smo morali da se prepustimo vetru da nas nosi. 16Plove&#263;i, pak, u zavetrini nekog ostrva po imenu Klauda, s te&#353;kom mukom smo uspeli da zadr&#382;imo brodski &#269;amac. 17Kada su ga podigli, upotrebili su pomo&#263;na sredstva da podve&#382;u la&#273;u. Boje&#263;i se da se ne nasu&#269;u na obalu Sirte, spustili su plutaju&#263;e sidro prepu&#353;taju&#263;i se vetru. 18Po&#353;to nas je narednog dana oluja &#382;estoko bacala, po&#269;eli su da izbacuju tovar. 19Tre&#263;eg dana su svojim rukama izbacili iz la&#273;e brodsku opremu. 20Po&#353;to se tokom mnogo dana ni sunce ni zvezde nisu pojavili, a sna&#382;na bura i dalje besnela, izgubili smo svaku nadu da &#263;emo se spasti.</div><div class="p"> 21Kako ve&#263; du&#382;e vreme niko nije ni&#353;ta jeo, Pavle stade me&#273;u njih i re&#269;e: &#8222;Ljudi, trebalo je mene poslu&#353;ati i ne otiskivati se s Krita, jer bismo tako izbegli ovu nevolju i &#353;tetu. 22Sad vam, pak, savetujem da se obodrite, jer niko od vas ne&#263;e izgubiti &#382;ivot, osim &#353;to &#263;e la&#273;a potonuti. 23Pro&#353;le no&#263;i mi se ukazao an&#273;eo Boga kome pripadam i kome slu&#382;im, 24pa mi je rekao: &#8217;Pavle, ne boj se, jer mora&#353; do&#263;i pred cara u Rim. Bog &#263;e radi tebe sa&#269;uvati &#382;ivote svih koji plove s tobom.&#8217; 25Zato se razvedrite, jer verujem Bogu da &#263;e biti onako kako mi je re&#269;eno. 26Ipak, moramo da se nasu&#269;emo na neko ostrvo.&#8220;</div><div class="p"> 27U no&#263;i &#269;etrnaestog dana od kako nas je oluja nosila po Adriji#27,27 More izme&#273;u Italije, Malte, Krita i Gr&#269;ke., negde oko pono&#263;i, mornari nasluti&#353;e da se pribli&#382;ava neko kopno. 28Bacili su visak za merenje dubine i utvrdili da dubina mora iznosi trideset sedam metara#27,28 Dvadeset hvati.. Kada su ga bacili malo dalje, utvrdili su da ima dvadeset sedam metara. 29Po&#353;to smo se bojali da ne naletimo na podvodne grebene, bacili smo &#269;etiri sidra sa stra&#382;nje strane i molili se da svane. 30Mornari su poku&#353;ali da pobegnu, te su spustili &#269;amac pod izgovorom da treba spustiti sidra s prednje strane la&#273;e. 31Tada je Pavle rekao kapetanu i vojnicima: &#8222;Ako ovi ljudi ne ostanu na la&#273;i, vi se ne mo&#382;ete spasti.&#8220; 32Nato su vojnici posekli u&#382;ad koja su dr&#382;ala &#269;amac i pustili ga da padne.</div><div class="p"> 33Kada je po&#269;elo da svi&#263;e, Pavle je zamolio sve da pojedu ne&#353;to: &#8222;Danas je &#269;etrnaesti dan koji provodite u i&#353;&#269;ekivanju i bez hrane, a da ni&#353;ta niste okusili. 34Zato vas molim da pojedete ne&#353;to; to je za va&#353; opstanak, jer ni jednom od vas ne&#263;e pasti dlaka s glave.&#8220; 35Po&#353;to je rekao ovo, uzeo je hleb i pred svima zahvalio Bogu. Zatim je prelomio hleb i po&#269;eo da jede. 36Tada su se svi ohrabrili, pa su se prihvatili hrane. 37Na la&#273;i nas je bilo ukupno dve stotine sedamdeset &#353;est ljudi. 38Kada su se nasitili, olak&#353;ali su brod izbacuju&#263;i &#382;ito u more.</div><div class="s1">Brodolom</div><div class="p"> 39Kada se razdanilo, nisu prepoznali kopno. Ipak, ugledali su neki zaliv sa pristupa&#269;nom obalom, gde su hteli da uplove brodom, ako to bude mogu&#263;e. 40Odvezali su sidra i spustili ih u more. Istovremeno su olabavili u&#382;ad na kormilima, podigli prednje jedro prema vetru i zaputili se ka obali. 41Me&#273;utim, nai&#353;li su na greben i nasukali se. Prednji deo broda je naseo i ostao nepokretan, dok se zadnji lomio pod udarima jakih talasa. 42Tada su vojnici naumili da pobiju zatvorenike kako ne bi koji isplivao i pobegao. 43Me&#273;utim, kapetan je &#382;eleo da spase Pavla, te im nije dozvolio da sprovedu svoju nameru. Naredio je da oni koji znaju da plivaju prvi sko&#269;e u vodu i domognu se kopna, 44a da ga se ostali domognu, ko na daskama, ko na ostacima la&#273;e. Tako su se svi spasli do&#353;av&#353;i do kopna.</div>
 </div>
 </div>
</div>

Sveto pismo, Novi srpski prevod Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc. Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana. The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc. Used by permission. All rights reserved worldwide.

A Year in Luke/ActsUzorak

Sveto Pismo

O ovom planu

Slični planovi