Rimljanima 8:14-39

Podeli

Rimljanima 8:14-39 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Јер сви које води Дух Божји, ти су синови Божји. Нисте, наиме, примили ропског духа да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: „Ава, Оче!” Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божја. Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божји, су наследници Христови – ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо. Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом која ће се на нама открити. Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божјих. А творевина Божја потчињена је ништавности, не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду – да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости – за слободу славе деце Божје. Знамо, наиме, да цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада. И не само она него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела. Надајући се – ми смо спасени. А нада која се види – није нада; јер, кад неко нешто гледа, зашто да му се нада? Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем. Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо – како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати. А онај што испитује срца зна шта је смерање Духа пошто се по Божјој вољи моли за свете. А знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани. Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовога Сина, да он буде првенац међу многом браћом. Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио. Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? Бог, који није поштедео свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, како нам неће с њим и све друго даровати? Ко ће подићи тужбу против изабраника Божјих? Бог, који их оправдава? Ко је тај који ће их осудити? Да ли Христос Исус, који је умро и, штавише, васкрсао, који је с десне стране Богу и који се заузима за нас? Ко ће нас раставити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или гоњење, или глад, или голотиња, или погибао, или мач? Као што је написано: „Ради тебе убијају нас ваздан, сматрају нас као овце за клање.” Али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу онога који нас је заволео. Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење не може раставити од Божје љубави, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

Rimljanima 8:14-39 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба, Оче!« Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави. Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости. Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо. Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас. А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете. Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму. Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом. Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио. Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго? Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава? Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас? Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је записано: »Ради тебе нас поваздан убијају, сматрају нас овцама за клање.« Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео. Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе, ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.

Rimljanima 8:14-39 Novi srpski prevod (NSPL)

Oni, naime, koje vodi Duh Božiji, sinovi su Božiji. Jer, vi niste primili duha robovanja da opet strahujete, nego Duha usinovljenja, čijim posredovanjem vapimo: „Ava, Oče!“ Sâm Duh potvrđuje sa našim duhom da smo deca Božija. A ako smo deca, onda ćemo od Boga primiti u posed što je obećao, a s Hristom primiti što njemu pripada. A pošto s Hristom trpimo, s njime ćemo učestvovati u slavi. Smatram, naime, da patnje koje nas trenutno snalaze nisu ništa u poređenju sa slavom koja ima da se otkrije na nama. Jer, čitava tvorevina s čežnjom iščekuje da se pokaže slava Božijih sinova. Tvorevina je potčinjena prolaznosti, i to ne svojevoljno, nego po volji onoga koji ju je potčinio, u nadi da će i ona sama biti oslobođena ropstva propadljivosti, radi slobode i slave dece Božije. Znamo, naime, da čitava tvorevina uzdiše i muči se sve do sada, kao žena na porođaju. I ne samo tvorevina, nego i mi koji imamo Duha kao prvi od Božijih darova, takođe uzdišemo očekujući usinovljenje, otkupljenje svoga tela. Nadom smo, naime, spaseni. A nada koja se vidi nije nada. Jer, onaj koji vidi, čemu da se nada? Ali, ako se nadamo onome što ne vidimo, to onda strpljivo očekujemo. Isto tako nam i Duh pomaže u našim slabostima. Mi, naime, ne znamo kako treba da molimo, ali Duh posreduje za nas uzdisajima koji se rečima ne mogu iskazati. Onaj koji istražuje ljudska srca poznaje naum Duha, jer Duh po Božijoj volji posreduje za one koji su posvećeni. Jer znamo da sve ide na dobro onima koji vole Boga, onima koje je on pozvao po svojoj volji. Naime, one koje je unapred znao, te je i predodredio da se poistovete s likom njegovoga Sina, da bi on bio prvenac među mnogom braćom. A one koje je predodredio, te je i pozvao. A koje je pozvao, te je i učinio pravednima pred sobom. A koje je učinio pravednima, te je proslavio. Šta, dakle, da kažemo na sve ovo? Ako je Bog za nas, ko može protiv nas? Neće li nam Bog, koji nije poštedeo svog vlastitog Sina, nego ga je dao da umre za sve nas, darovati sa njim i sve drugo? Ko će okriviti Božije izabranike? Bog ih opravdava! Ko će ih osuditi? Hrist Isus koji je umro, i povrh toga vaskrsao – on koji je sada s desne strane Bogu – baš on se zauzima za nas! Prema tome, ko će nas odvojiti od Hristove ljubavi? Nevolja, ili pritešnjenost, ili progon, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Jer ovako piše u Svetom pismu: „Zbog tebe nas ubijaju svagda, smatraju nas ovcama za klanje.“ Ali, uprkos svemu tome, mi nadmoćno pobeđujemo posredstvom onoga koji nas je zavoleo. Uveren sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni glavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, niti ikakve sile, ni visina, ni dubina, niti išta od onoga što je stvoreno, ne mogu rastaviti od Božije ljubavi koju imamo posredstvom Hrista Isusa, našeg Gospoda.

Rimljanima 8:14-39 Нови српски превод (NSP)

Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави. Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије. Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо. Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио. Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Јер овако пише у Светом писму: „Због тебе нас убијају свагда, сматрају нас овцама за клање.“ Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.

Rimljanima 8:14-39 Sveta Biblija (SRP1865)

Jer koji se vladaju po duhu Božijemu oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duha posinaèkoga, kojijem vièemo: Ava, oèe! Ovaj Duh svjedoèi našemu duhu da smo djeca Božija. A kad smo djeca i našljednici smo: našljednici dakle Božiji, a sunašljednici Hristovi: jer s njim stradamo da se s njim i proslavimo. Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nijesu ništa prema slavi koja æe nam se javiti. Jer èekanje tvari èeka da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori propadljivosti ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, Da æe se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave djece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo èekajuæi posinjenja i izbavljenja tijelu svojemu. Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi što, kako æe mu se nadati? Ako li se nadamo onome što ne vidimo, èekamo s trpljenjem. A tako i Duh pomaže nam u našijem slabostima: jer ne znamo za što æemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem. A onaj što ispituje srca zna što je misao Duha, jer po volji Božijoj moli se za svete. A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namjerenju. Jer koje naprijed pozna one i odredi da budu jednaki oblièju sina njegova, da bi on bio prvoroðeni meðu mnogom braæom. A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi. Šta æemo dakle reæi na ovo? Ako je Bog s nama, ko æe na nas? Koji dakle svoga sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje? Ko æe optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda? Ko æe osuditi? Hristos Isus, koji umrije, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas? Ko æe nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li ili tuga? ili gonjenje? ili glad? ili golotinja? ili strah? ili maè? kao što stoji napisano: Za tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu ovome pobjeðujemo onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamaèno da ni smrt, ni život, ni anðeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduæe, Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas razdvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.