Rimljanima 7:4-12 - Упореди све верзије

Tako ste i vi, braćo moja, umrli za Zakon, time što je Hristos položio svoj život za nas, da pripadate njemu koji je vaskrsao iz mrtvih, te da budemo plodonosni za Boga. Jer, dok smo živeli po zahtevima svoje prirode, naše grešne želje, podstaknute Zakonom, delovale su u našim udovima, a plod toga je bila smrt. Ali, sada smo oslobođeni Zakona, pošto smo mrtvi onome koji nas je držao u ropstvu. Tako sad na novi način služimo Bogu Duhom, a ne slovom Zakona, kako je bilo po starom. Prema tome, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nikako! Ipak, ja ne bih znao šta je greh da nema Zakona. Jer, ne bih znao šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!“ Greh je po zapovesti uhvatio priliku i izazvao u meni svaku požudu. Naime, greh je bez Zakona mrtav. Ranije sam živeo bez Zakona, ali kad je zapovest došla, greh je oživeo, te sam ja umro. Tako me je zapovest, koja je trebalo da me vodi u život, dovela do smrti. Greh je, naime, uhvatio priliku preko zapovesti, zaveo me i putem nje ubio. Zakon je svet i zapovest je sveta, pravedna i dobra.

Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu. Jer kad bejasmo u telu, behu slasti grehovne, koje zakon rađahu u udima našim da se smrti plod donosi. A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova. Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi. A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav. A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovest, onda greh ožive, a ja umreh, i nađe se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život. Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome. Tako je, dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra.

Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!« А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио. Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.

Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је васкрсао из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом. Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.

Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу. Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти. А сад смо ослобођени од закона пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев да закон није казао: „Не пожели!” Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав. И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео. Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти. Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио. Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра.