Psalmi 73:1-28
Psalmi 73:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Како је добар Бог Израиљу онима који су чистог срца! Мени умало ноге не посрнуше, умало ми се кораци не заплетоше. Завидео сам злочинцима док сам гледао срећу грешника. Не знају за невољу, до смрти угојена су тела њихова. Не знају за муке људи, нису погођени као људи. Зато им је охолост као огрлица око врата, а насиље одећа коју облаче. Од дебљине су им очи избуљене, замисли срца излазе. Ругају се и злобно говоре, с висине о злу говоре. Уста своја до неба уздижу, а језици њихови по земљи пузе. Због тога народ њихов њима прилази и пије изобилно воду њихову. Они говоре: „Како ће Бог сазнати? Има ли знање Свевишњи?” Ето, такви су зликовци: увек срећни, богатство увећавају. Зар сам узалуд чистио срце своје и у невиности прао руке своје? Примао сам ударце сваки дан и невоље своје свако јутро. Да сам рекао: „Говорићу и ја као они”, издао бих род синова твојих. Покушах да то схватим, али би ми мучно у очима мојим. Тада уђох у светињу Божју и схватих како они завршавају. Заиста их на клизаво место постављаш и у пропаст бацаш. Како одједном пропадоше, нестадоше и завршише страшно! Као што сан нестане после буђења, тако, Господе, лик њихов ишчезава. Док је горчина изједала срце моје и утроба пробадала, био сам безумник и нисам схватао, као живинче пред тобом. Ипак сам стално с тобом јер си ме за десну руку држао. По својој ме вољи водиш, да би ме касније у славу одвео. Кога имам на небу осим тебе? С тобом ми на земљи ништа не треба! Кад ми тело и срце малаксају, ти си, Господе, стена срца мога и наследство моје довека! Ево, пропадају они који се од тебе удаљују, уништаваш сваког ко ти је неверан. А мени је добро у Божјој близини, на Господа Јахвеа полажем надање своје и казиваћу сва чудеса твоја!
Psalmi 73:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Заиста је добар Бог према Израелу, према онима чистог срца. А ја – замало ми ноге не посрнуше, замало се не оклизнух корачајући, јер сам завидео бахатима гледајући благостање опаких. Никакву патњу не трпе, тело им здраво и снажно. Немају брига као други, нити их људске невоље погађају. Зато им је охолост огрлица, насиље одећа коју облаче. Очи им подбуле од сала, срце им препуно измишљотина. Изругују се, говоре пакосно, надмено прете тлачењем. Устима присвајају небеса, а језиком запоседају земљу. Зато се народ њима окреће и њихове речи гута као воду. А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?« и: »Зар Свевишњи има знање?« Ето такви су опаки – увек безбрижни, богатство гомилају. Узалуд сам чисто срце чувао и руке прао у недужности. Поваздан ме погађају невоље и казну примам сваког јутра. Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«, издао бих твоју децу. Али, кад сам све то покушао да разумем, сувише тешко ми је било док нисам ушао у Божије светилиште – тада схватих какав им је крај: Заиста, на клизаво место их стављаш, у пропаст их обараш. У једном трену пропадају, докраја збрисани ужасом. Као што човек заборави сан кад се пробуди, тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш. Кад ми је срце било чемерно и мисли огорчене, био сам безумник и незналица, живинче бесловесно пред тобом. Али ипак сам стално с тобом, ти ме за десницу држиш. Својим саветима ме водиш, а на крају ћеш ме увести у славу. Кога ја на небу имам осим тебе? А уз тебе, ништа ми на земљи није мило. Занемоћати ми може тело и срце, али Бог је снага мога срца и мој део довека. Пропашће они који су далеко од тебе; ти затиреш све који су ти неверни. А за мене је добро да будем у Божијој близини; у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште. Причаћу о свим твојим делима.
Psalmi 73:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Zacelo je Bog dobar Izrailju, i onima čije srce je bez mane. Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše. Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca. Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo. Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima. Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja. Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna. Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito. Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta. Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju. I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“ Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju! Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio! Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu. A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece. Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo; dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak. Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine. Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni! Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš. Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena, bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja. Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku. Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti. Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije. Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja. Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran. Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.
Psalmi 73:1-28 Нови српски превод (NSP)
Зацело је Бог добар Израиљу, и онима чије срце је без мане. Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута; кораци се моји скоро исклизаше. Јер сам завидео бахатима гледајући благостање зликоваца. Ето, стрепњу од смрти немају, тело им је задригло. Људске муке не познају, не страдају са људима. Надменост је зато њима као огрлица, огрће их одећа насиља. Од дебљине очи своје избечише, зло им срце за границу не зна. Исмевају се, говоре злобно и насиљем прете поносито. Њихова су уста окренута небесима, а њихов језик земљом шета. Зато им се њихов народ враћа и обиље воде испијају. И говоре: „Како би Бог знао? Постоји ли знање Свевишњега?“ Гле, такви су зликовци: спокојни довека и богатство гомилају! Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао, своје руке невиношћу очистио! Од јутра до сутра ојађен сам био, јутра су ми доносила казну. А да сам казао да ћу и ја тако да причам, изневерио бих нараштај твоје деце. Размишљао сам да разазнам ово, и очима мојим то је мучно било; док нисам ушао у Божије Светилиште, и схватио њихов свршетак. Зацело их стављаш на клизаво место, обараш их у руине. Како су опустошени, у трену су окончали и наглом страхотом докрајчени! Они су попут сна када се неко пробуди. О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш. Када огорчено беше срце моје и нутрина моја беше прободена, без памети и без знања сам био, пред тобом сам био животиња. Ипак сам ја са тобом стално, ти ми држиш десну руку. Саветом ме својим водиш, напослетку ћеш ме у славу узети. Кога ја имам на небесима? Поред тебе на земљи ми ништа мило није. Нека ми окопне и тело и срце, Бог је довека стена мога срца и баштина моја. Гле, ено пропашће они од тебе далеки, ти сатиреш сваког ко ти је неверан. Што се мене тиче, добра ми је Божија близина. У Господу Богу себи начинићу уточиште и сва дела твоја објавићу.
Psalmi 73:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)
Ta dobar je Bog Izrailju, onima koji su èista srca. A noge moje umalo ne zaðoše, umalo ne popuznuše stopala moja, Jer se rasrdih na bezumnike videæi kako bezbožnici dobro žive. Jer ne znaju za nevolju do same smrti, i tijelo je njihovo pretilo. Na poslovima èovjeèijim nema ih, i ne muèe se s drugim ljudima. Toga radi optoèeni su ohološæu kao ogrlicom, i obuèeni u obijest kao u stajaæe ruho. Od debljine izbuljeno im je oko, srce puno klape. Potsmijevaju se, pakosno govore o nasilju, oholo govore. Usta svoja dižu u nebo, i zemlju prolazi jezik njihov. I zato se onamo navraæaju neki iz naroda njegova, i piju vodu iz puna izvora. I govore: kako æe razabrati Bog? zar višnji zna? Pa eto, ovi bezbožnici sreæni na svijetu umnožavaju bogatstvo. Zar dakle uzalud èistim srce svoje, i umivam bezazlenošæu ruke svoje, Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro? Kad bih kazao: govoriæu kao i oni, iznevjerio bih rod sinova tvojih. I tako stadoh razmišljati da bih ovo razumio; ali to bješe teško u oèima mojima. Dok najposlije uðoh u svetinju Božiju, i doznah kraj njihov. Ta na klizavom mjestu postavio si ih, i bacaš ih u propast! Kako zaèas propadaju, ginu, nestaje ih od nenadne strahote! Kao san, kad se èovjek probudi, tako probudivši ih, Gospode, u ništa obraæaš utvaru njihovu. Kad kipljaše srce moje i rastrzah se u sebi, Tada bijah neznalica i ne razumijevah; kao živinèe bijah pred tobom. Ali sam svagda kod tebe, ti me držiš za desnu ruku. Po svojoj volji vodiš me, i poslije æeš me odvesti u slavu. Koga imam na nebu? i s tobom nièega neæu na zemlji. Èezne za tobom tijelo moje i srce moje; Bog je grad srca mojega i dio moj dovijeka. Jer evo koji otstupiše od tebe, ginu; ti istrebljavaš svakoga koji èini preljubu ostavljajuæi tebe. A meni je dobro biti blizu Boga. Na Gospoda polažem nadanje svoje, i kazivaæu sva èudesa tvoja.