Psalmi 42:1-11
Psalmi 42:1-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Као што кошута жуди за изворима, тако душа моја жуди за тобом, Господе. Жедна је душа моја Бога, Бога живога! Када ћу доћи и лице Божје гледати? Сузе су ми хлеб дању и ноћу док ми сваки дан говоре: „Где је Бог твој?” Кад се сетим, душа ми се растужи како сам ишао с мноштвом предводећи их у дом Божји, а мноштво је певало и клицало празнику. Зашто си клонула, душо моја, зашто уздишеш у мени? Уздај се у Бога јер ћу га опет славити, лице спасења мога. Тугује у мени душа моја јер те помињем из земље јорданске на Ермону, на брду Мисар. Бездан дозива бездан шумом слапова твојих. Све воде твоје и таласи твоји прекрише ме. Дању је Господ милост своју пружао, а ноћу песму певам, молитву Богу живота мога. Казаћу Богу, стени својој: „Зашто си ме заборавио? Зашто идем тужан док ме мучи непријатељ мој?” Кости ми се ломе од ружења непријатеља мојих, који ме сваки дан питају: „Где ти је Бог твој?”
Psalmi 42:1-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Као што јелен жуди за водама потока, тако душа моја жуди за тобом, Боже. Жедна ми је душа Бога, Бога живога. Када ћу опет ићи да се пред њим покажем? Сузе су ми храна дању и ноћу док ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?« Душа ме боли кад се сетим како сам с мноштвом народа ишао, водећи их до Дома Божијег, уз клицање и захваљивање силног света који празнује. Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу. Душа је у мени потиштена. Зато ћу те се сећати на овом брдашцу крај горе Хермон, у земљи где река Јордан почиње, где дубина дубину дозива хучањем твојих водопада. Сви твоји валови и таласи преко мене пређоше. Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље, а ноћу је његова песма са мном, молитва Богу мог живота. Питам Бога, Хридину моју: »Зашто си ме заборавио? Зашто унаоколо ходам у жалости, од непријатеља угњетен?« Кости ми пуцају од увреда душмана, који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?« Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу.
Psalmi 42:1-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Kao što košuta čezne za potocima, tako duša moja čezne za tobom, Bože. Žedna mi je duša Boga, Boga živoga. Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti? Suze su mi hrana i danju i noću, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“ Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima, predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve, s mnoštvom koje slavi praznik. Što si mi klonula, dušo moja, i što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja mog, Boga mog. Klonula je duša u meni, zato te spominjem iz kraja jordanskog, i s Ermona, na gori Misaru. Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih, sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene. Danju Gospod šalje svoju milost, a noću je pesma njegova sa mnom – molitva Bogu života mog. Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio? Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“ Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“ Što si mi klonula, dušo moja, što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.
Psalmi 42:1-11 Нови српски превод (NSP)
Као што кошута чезне за потоцима, тако душа моја чезне за тобом, Боже. Жедна ми је душа Бога, Бога живога. Када ћу доћи и пред Богом се појавити? Сузе су ми храна и дању и ноћу, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“ Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима, предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве, с мноштвом које слави празник. Што си ми клонула, душо моја, и што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља мог, Бога мог. Клонула је душа у мени, зато те спомињем из краја јорданског, и с Ермона, на гори Мисару. Дубина дубину дозива хуком слапова твојих, све бујице и таласи твоји пређоше преко мене. Дању Господ шаље своју милост, а ноћу је песма његова са мном – молитва Богу живота мог. Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио? Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“ Кости ми се ломе од ругања душмана мојих, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“ Што си ми клонула, душо моја, што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.
Psalmi 42:1-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože! Žedna je duša moja Boga, Boga živoga, kad æu doæi i pokazati se licu Božijemu? Suze su mi hljeb dan i noæ, kad mi svaki dan govore: gdje je Bog tvoj? Duša se moja proljeva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogoga ljudstva, stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujuæi pjevaše i podvikivaše. Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer æu ga još slaviti, spasitelja mojega i Boga mojega. Klonula je u meni duša zato što te pominjem u zemlji Jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj. Bezdana bezdanu dozivlje glasom slapova tvojih; sve vode tvoje i vali tvoji na mene navališe. Danju je javljao Gospod milost svoju, a noæu mu je pjesma u mene, molitva Bogu života mojega. Reæi æu Bogu, gradu svojemu: zašto si me zaboravio? zašto idem sjetan od pakosti neprijateljeve? Koji mi pakoste, prebijajuæi kosti moje, rugaju mi se govoreæi mi svaki dan: gdje ti je Bog? Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer æu ga još slaviti, spasitelja mojega i Boga mojega.