Psalmi 109:14-31
Psalmi 109:14-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Нека се сети Господ грехова предака његових и грех мајке његове нека се не избрише! Нека их Господ стално гледа и нека уништи сваки спомен њихов на земљи! Он се није сећао да милост чини, прогнао је невољника и сиромаха и ожалошћеног у смрт терао. Волео је клетву, нека га стигне! Није волео благослов, па нека од њега оде! Клетву је облачио као одећу. Она је ушла као вода у њега и као уље у кости његове. Нека му она буде као огртач којим се покрива, као појас којим се стално опасује! То нека буде плата од Господа тужитељима мојим, који зло говоре против душе моје! А ти, Господе, владару мој, учини ми, имена твога ради! Избави ме добром милошћу својом! Ја сам сиромах и страдалник и срце моје је рањено у мени. Нестајем као сенка која се губи, као скакавца ме прогоне. Колена моја од поста клецају, без уља ми тело смршало. Њима сам ругло постао, гледају ме и главама машу. Помози ми, Господе, Боже мој! Спаси ме милошћу својом! Нека спознају да је ово прст твој, да си ти ово учинио. Они проклињу, а ти благослови! Они устају, али нека се постиде, а нека се обрадује слуга твој! Нека се стидом огрну тужитељи моји, срамотом својом као огртачем нека се покрију! Хвалићу Господа веома устима својим, славићу га усред мноштва! Он стоји с десне стране сиромаху да од осуде спасе душу његову!
Psalmi 109:14-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца, нека се не избрише грех његове мајке, нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ. Нека спомен на његову породицу уклони са земље. Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи, него је до смрти гонио сиромаха и убогога и човека сломљеног срца. Проклетство је волео – нека га стигне; благослов му се није милио – нека је далеко од њега. Проклетство је облачио као одећу, као вода му је улазило у тело и као уље у његове кости. Нека га проклетство обавија као одећа, као појас којим се стално опасује. Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима и онима који зло говоре о мени. А ти се, ГОСПОДЕ, Господе, за мене заузми Имена свога ради. Избави ме због доброте своје љубави. Јер, сиромах сам и убог и срце у мени дрхти. Нестајем као вечерња сенка, као скакавца ме отресају. Од поста ми клецају колена и тело ми је омршавело. Ругло постадох мојим тужитељима, кад ме виде, главом одмахују. Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој, спаси ме због своје љубави. Нека знају да си то ти својом руком учинио, да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао. Нека они проклињу, ти благосиљаш. Кад устану против мене, постидеће се, а ја, твој слуга, радоваћу се. Нека се моји тужитељи обуку у срамоту и стидом се покрију као огртачем. Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима, међу мноштвом га хвалити. Јер, он убогоме стоји здесна, да га спасе од оних који га осуђују.
Psalmi 109:14-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Nek se pamte krivice njegovih predaka pred Gospodom, greh majke njegove nek se ne izbriše! Neka budu trajno pred Gospodom, a on sa zemlje nek im zbriše spomen! Jer se nije setio milost da iskaže, već je kinjio siromaha, nevoljnika, ubijao očajnika. Voleo je kletvu, pa neka ga stigne; blagoslov mu nije bio mio, pa neka je daleko od njega. Ko odelom u kletvu se oblačio, pa nek se ona kao voda u njega ulije i kao ulje u njegove kosti. Nek mu ona bude ko ogrtač u koga se zamotava, kao pojas koji stalno opasuje! Neka tako Gospod plati mojim tužiteljima i onima što o meni govore zlobno! A ti, o, Gospode Bože, čini sa mnom kako dolikuje tvom imenu; izbavi me jer je milost tvoja dobra. Evo, i siromah i nevoljnik ja sam, probodeno srce je u meni. Bledim kao senka izdužena, oduvan sam ko skakavac. Od posta mi kolena klecaju; telo mi je mršavo, bez sala. Postao sam ruglo za njih, odmahuju glavom kad me vide. O, Gospode, pomozi mi! Spasi mene, o, moj Bože, po milosti svojoj! Neka znaju ljudi da je ovo ruka tvoja; da si to ti, o, Gospode, učinio. Oni neka kunu a ti blagosiljaj; a kada se dignu neka se zastide, a tvoj će se sluga radovati. Neka se tužitelji moji u bruku obuku, sramotom svojom neka se pokriju ko plaštom. Hvaliću Gospoda na sav glas! Slaviću ga usred mnoštva; jer je ubogome stao s desne strane da ga spase od onih što mu duši presuđuju!
Psalmi 109:14-31 Нови српски превод (NSP)
Нек се памте кривице његових предака пред Господом, грех мајке његове нек се не избрише! Нека буду трајно пред Господом, а он са земље нек им збрише спомен! Јер се није сетио милост да искаже, већ је кињио сиромаха, невољника, убијао очајника. Волео је клетву, па нека га стигне; благослов му није био мио, па нека је далеко од њега. Ко оделом у клетву се облачио, па нек се она као вода у њега улије и као уље у његове кости. Нек му она буде ко огртач у кога се замотава, као појас који стално опасује! Нека тако Господ плати мојим тужитељима и онима што о мени говоре злобно! А ти, о, Господе Боже, чини са мном како доликује твом имену; избави ме јер је милост твоја добра. Ево, и сиромах и невољник ја сам, прободено срце је у мени. Бледим као сенка издужена, одуван сам ко скакавац. Од поста ми колена клецају; тело ми је мршаво, без сала. Постао сам ругло за њих, одмахују главом кад ме виде. О, Господе, помози ми! Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој! Нека знају људи да је ово рука твоја; да си то ти, о, Господе, учинио. Они нека куну а ти благосиљај; а када се дигну нека се застиде, а твој ће се слуга радовати. Нека се тужитељи моји у бруку обуку, срамотом својом нека се покрију ко плаштом. Хвалићу Господа на сав глас! Славићу га усред мноштва; јер је убогоме стао с десне стране да га спасе од оних што му души пресуђују!
Psalmi 109:14-31 Sveta Biblija (SRP1865)
Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše. Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji; Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt. Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove. Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše. Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju. A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me. Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni. Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce. Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša. Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom. Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj. Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio. Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje. Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim. Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga, Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.