Priče Solomonove 1:1-33

Podeli

Priče Solomonove 1:1-33 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Изреке Соломона, сина Давидовог, цара Израиљевог, да би се разумеле мудрост и поука, да се схвате речи разумне, да се прихвате поука, правда, просуђивање и непристрастност. Оне дају разборитост неразумнима, а младићима знање и умешност. Кад мудар чује, он знање увећа и разуман мудрији постаје. Он ће разумети изреке и савете, речи мудрих и загонетке њихове. Почетак је знања страх Господњи, а неразумни презиру мудрост и поуку. Слушај, сине мој, поуку оца свога и не одбацуј савете мајке своје. Они ће ти бити венац красни око главе твоје и огрлица око врата твога. Сине мој, ако би те зликовци молили, немој да пристанеш. Ако они кажу: „Пођи с нама да пролијемо крв, да замку поставимо безазленом. Прогутаћемо их живе као област смрти, целе, као оне који у гроб силазе. Добићемо разне драгоцености, напунићемо куће своје пленом. Бацаћеш коцку с нама, заједничка ће нам бити једна кеса!” Сине мој, не иди с њима на пут и склони ногу своју са стазе њихове. Ка злу хитају ноге њихове и журе да крв пролију. Узалуд је разапета мрежа пред очима свих птица. Они властиту крв вребају, душама својим замку постављају. То долази онима који су лакоми на добитак, то их живота кошта. Мудрост по улицама виче, на тргу пушта глас свој. Она виче у вреви, на вратима градским поуке говори: „Докле ћете, безумни, лудост волети, докле ћете, подсмевачи, ругање волети, докле ћете, неразумни, знање мрзети? Послушајте опомену моју, излићу на вас дух свој, казаћу вам речи своје. Звала сам вас, а ви сте одбијали, пружала сам руку своју, нико пажњу не обрати. Одбацили сте сваки савет мој и нисте примили прекор мој. Зато ћу се и ја подсмехнути невољи вашој, ругаћу се кад вас несрећа снађе, кад вас обузме страх као невреме и зграби вас пропаст као вихор, кад насрну на вас невоља и мука. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати, тражиће ме, али ме неће наћи. Они су знање мрзели и страх Господњи нису изабрали. Нису примали савет мој, него су презирали све прекоре моје. Зато ће јести плод путева својих и наситиће се одлука својих. Безумне ће убити одбијање њихово, а неразумне немар њихов. Ко мене слуша боравиће безбрижно, биће миран и неће се зла бојати.”

Priče Solomonove 1:1-33 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела: да се постигну мудрост и стега, да се схвате умне речи, да се прихвати стега разборитог живота, да би се чинило оно што је право, праведно и честито, да се дâ разборитости лаковернима, знања и промишљености младима – нека мудри слушају и увећавају своју ученост и нека умни добијају смернице – да се схвате пословице и поучне приче, изреке и загонетке мудрих. Страх од ГОСПОДА почетак је знања, али безумни презиру мудрост и стегу. Сине мој, слушај поуке свога оца и не одбаци оно чему те је учила мајка. То ће бити венац који ти краси главу и огрлица око твога врата. Сине мој, ако те грешници маме, не попуштај им. Ако ти кажу: »Пођи с нама. Хајде да вребамо на нечији живот, да неког недужног заскочимо из заседе. Хајде да их прогутамо живе, као Шеол, и целе, као оне који силазе у јаму. Добићемо свакојаког блага и своје куће напунити пленом. Придружи нам се, па ћемо делити једну кесу« – сине мој, не иди с њима, не ступај ногом на њихове стазе, јер њихове ноге срљају у грех, они хрле да пролију крв. Узалуд је разапињати мрежу свим птицама наочиглед! Они на свој живот вребају, они сами себе заскачу из заседе! Тако заврше сви који се лакоме на непоштен добитак – он им узме живот. Мудрост гласно зове на улици, по трговима диже свој глас, по бучним раскрсницама виче, пред градским капијама држи беседу: »Докле ћете, ви лаковерни, лаковерност волети? Докле ће се ругаоцима милити ругање и докле ће безумници мрзети знање? Прихватите мој прекор, и пред вас ћу излити своје срце, обзнанити вам своје мисли. Али пошто сте ме одбили кад сам звала и нико није марио кад сам пружала руку, пошто сте остали глуви на све моје савете и мој прекор нисте хтели да прихватите, ја ћу се смејати вашој несрећи, ругати се кад вас велика недаћа задеси, кад велика недаћа на вас навали као олуја, кад на вас несрећа дође као вихор, кад на вас мука и невоља навале. »Тада ће ме звати, али ја се нећу одазвати, тражиће ме, али ме неће наћи. Пошто су мрзели знање и нису изабрали да се боје ГОСПОДА, пошто нису хтели да прихвате мој савет и пошто су презрели мој прекор, јешће плодове својих поступака и најести се својих сплетки. Јер, застрањивање ће убити лаковерне, а безбрижност уништити безумне. А ко мене слуша, у сигурности ће живети и бити спокојан, без страха од зла.«

Priče Solomonove 1:1-33 Novi srpski prevod (NSPL)

Mudre priče Solomona, Davidovog sina, cara Izrailja: da se steknu mudrost i ukor, pouka razumnim rečima; da se primi ukor, razmišlja o pravdi, o pravednosti i čestitosti; da se razboritost lakovernima, znanje i domišljatost mladima. Neka sluša ko je mudar i neka još više shvati, neka učeni dobije mudar savet: da pronikne pouku, zagonetku, reči mudrih i njihove priče. Znanje otpočinje bogobojaznošću, a mudrost i prekor budale preziru. Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj. Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata. Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj. Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo! Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu. Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom! Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“ Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze. Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju. Uzalud se širi mreža naočigled ptice. Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život. Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju. Mudrost po ulicama viče, po trgovima diže glas svoj; po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje, na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje: „Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost; dokle ćete, rugači, u ruganju uživati; dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje? Obratite se po prekoru mome. Evo, izliću vam duha svoga, objaviću vam svoje reči. Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili, pružala sam ruku, a niko mario nije; sve moje savete ste zanemarili i prekore moje niste prihvatili. Sada ću se i ja smejati propasti vašoj, rugaću se kad bude došla strahota vaša; kad vaša strahota prođe kao razaranje i propast vaša kao oluja kada huči, kada vas zadese muka i nevolja. Tada će me zvati, a ja se neću odazivati, tražiće me željno alʼ me neće naći. Zato što su mrzeli znanje i nisu izabrali bogobojaznost; moj savet nisu poslušali i odbacili su svaki moj prekor. Zato će jesti plod svog puta, preješće se saveta svojih. Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo, a budale satrće lakomislenost. A ko mene sluša živeće spokojno, siguran, bez bojazni od nedaća.“

Priče Solomonove 1:1-33 Нови српски превод (NSP)

Мудре приче Соломона, Давидовог сина, цара Израиља: да се стекну мудрост и укор, поука разумним речима; да се прими укор, размишља о правди, о праведности и честитости; да се разборитост лаковернима, знање и домишљатост младима. Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати, нека учени добије мудар савет: да проникне поуку, загонетку, речи мудрих и њихове приче. Знање отпочиње богобојазношћу, а мудрост и прекор будале презиру. Сине мој, послушај поуку оца свога и мајке своје савет не одбацуј. Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави и привесци око твога врата. Сине мој, ако ли те грешници заводе, ти не пристај. Кажу ли: „Хајде с нама, у заседу да легнемо, крв невиног и недужног хајде да вребамо! Хајде да их попут Света мртвих прогутамо, и живе и једре, као оне што у раку иду. Покупимо сва добра, све благо! Накрцајмо своје куће пленом! Са нама ћеш добитак да делиш, нек нам свима буде једна кеса.“ Сине мој, немој ићи путем с њима, не дај нози на њихове стазе. Јер им ноге ка злу трче и срљају да крв лију. Узалуд се шири мрежа наочиглед птице. Али они чекају у заседи крв своју, вребају свој живот. Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак, живота коштају. Мудрост по улицама виче, по трговима диже глас свој; по раскршћима, у највећој вреви објављује, на улазима градских врата казивања своја даје: „Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност; докле ћете, ругачи, у ругању уживати; докле ћете, тупоглави, мрзети знање? Обратите се по прекору моме. Ево, излићу вам духа свога, објавићу вам своје речи. Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили, пружала сам руку, а нико марио није; све моје савете сте занемарили и прекоре моје нисте прихватили. Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој, ругаћу се кад буде дошла страхота ваша; кад ваша страхота прође као разарање и пропаст ваша као олуја када хучи, када вас задесе мука и невоља. Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати, тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи. Зато што су мрзели знање и нису изабрали богобојазност; мој савет нису послушали и одбацили су сваки мој прекор. Зато ће јести плод свог пута, прејешће се савета својих. Јер лаковерне ће упропастити отпадништво, а будале сатрће лакомисленост. А ко мене слуша живеће спокојно, сигуран, без бојазни од недаћа.“

Priče Solomonove 1:1-33 Sveta Biblija (SRP1865)

Prièe Solomuna sina Davidova, cara Izrailjeva, Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumiju rijeèi razumne, Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, Da se daje ludima razboritost, mladiæima znanje i pomnjivost. Mudar æe slušati i više æe znati, i razuman æe steæi mudrost, Da razumije prièe i znaèenje, rijeèi mudrijeh ljudi i zagonetke njihove. Poèetak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu. Slušaj, sine, nastavu oca svojega, i ne ostavljaj nauke matere svoje. Jer æe biti vijenac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom. Sine moj, ako bi te mamili grješnici, ne pristaj; Ako bi rekli: hodi s nama da vrebamo krv, da zasjedamo pravome ni za što; Proždrijeæemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji slaze u jamu; Svakojakoga blaga dobiæemo, napuniæemo kuæe svoje plijena; Bacaæeš ždrijeb svoj s nama; jedan æe nam tobolac biti svjema; Sine moj, ne idi na put s njima, èuvaj nogu svoju od staze njihove. Jer nogama svojim trèe na zlo i hite da proljevaju krv. Jer se uzalud razapinje mreža na oèi svakoj ptici; A oni vrebaju svoju krv i zasjedaju svojoj duši. Taki su putovi svijeh lakomijeh na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima. Premudrost vièe na polju, na ulicama pušta glas svoj; U najveæoj vrevi vièe, na vratima, u gradu govori svoje besjede: Ludi, dokle æete ljubiti ludost? i potsmjevaèima dokle æe biti mio potsmijeh? i bezumni dokle æe mrziti na znanje? Obratite se na karanje moje; evo, izasuæu vam duh svoj, kazaæu vam rijeèi svoje. Što zvah, ali ne htjeste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari, Nego odbaciste svaki savjet moj, i karanja mojega ne htjeste primiti; Zato æu se i ja smijati vašoj nevolji, rugaæu se kad doðe èega se bojite; Kad kao pustoš doðe èega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad doðe, kad navali na vas nevolja i muka. Tada æe me zvati, ali se neæu odazvati; rano æe tražiti, ali me neæe naæi. Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše; Ne pristaše na moj svjet, i preziraše sva karanja moja. Zato æe jesti plod od putova svojih, i nasitiæe se savjeta svojih. Jer æe lude ubiti mir njihov, i bezumne æe pogubiti sreæa njihova. Ali ko me sluša, boraviæe bezbrižno, i biæe na miru ne bojeæi se zla.