4. Mojsijeva 19:1-22
4. Mojsijeva 19:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: „Ово је законска одредба коју рече Господ говорећи: реци синовима Израиљевим нека ти доведу црвену јуницу, здраву, без мане, на којој још није био јарам. Предајте је свештенику Елеазару. Нека се изведе ван збора и закоље пред њим. Свештеник Елеазар нека узме прстом њену крв и нека покропи крвљу седам пута предњу страну шатора састанка. Потом нека се пред њим спали јуница. Нека се спале кожа и месо њено, крв и балега. Затим нека свештеник узме кедровину, исоп и гримиз и нека их баци у огањ у коме се спаљује јуница. Потом нека свештеник опере одећу своју и тело своје окупа у води. Онда нека уђе у збор, али нека је свештеник нечист до вечери. И онај који је спаљивао нека опере одећу своју и окупа тело своје у води и нека је нечист до вечери. Један чист човек нека покупи пепео јунице и нека га изручи ван збора, на чисто место. Нека се чува за збор синова Израиљевих за воду очишћења. То је жртва за грех. Онај који покупи пепео јунице нека опере одећу своју и нечист је до вечери. То нека буде вечити закон и синовима Израиљевим и дошљаку који борави међу њима. Ко дотакне мртво људско тело, нека је нечист седам дана. Такав нека се пере оном водом трећега и седмога дана и биће чист. Онај који дотакне покојника, тело мртвога човека, а не очисти се, тај оскврњује Господње пребивалиште. Такав нека се истреби из Израиља. Пошто није био покропљен водом очишћења, зато је нечист и његова нечистота је на њему. Ово је закон кад неко умре у свом шатору. Ко год уђе у онај шатор или се налази у шатору, нека је нечист седам дана. Сваки отворени суд на коме нема поклопца – нечист је. Свако ко дотакне човека у пољу посеченога мачем или умрлога или људске кости или гроб – нечист је седам дана. За тога нечистога нека узму пепео спаљене жртве за грех и нека се за њега улије у суд текућа вода. Потом нека један чист човек узме исоп, замочи у воду и покропи шатор, све посуде и људе који су ту били, као и онога који је дотакао кости, неког посеченога, умрлога или гроб. Онај чисти нека кропи нечистога трећега и седмога дана. Кад га очисти седмога дана, тај нека опере одећу своју, окупа се у води и увече ће бити чист. Ако неко буде нечист и не очисти се, нека се такав истреби из збора. Оскрнавио је Господње пребивалиште. Пошто није покропљен водом очишћења – нечист је. То нека вам буде вечити закон. Онај који кропи водом очишћења нека опере одећу своју. Ко дотакне воду очишћења, нека је нечист до вечери. Што год нечист дотакне, нека је нечисто. Ко се њега дотакне – нечист је до вечери.”
4. Mojsijeva 19:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД заповедио: Реците Израелцима да вам доведу риђу јуницу, здраву и без мане и која још није била под јармом. Дајте је свештенику Елеазару, па нека је изведу ван табора и закољу пред њим. Нека он онда узме на прст мало њене крви и нека седам пута њоме пошкропи према прочељу Шатора састанка. Нека њему наочиглед јуницу спале – њену кожу, месо, крв и нечист. Нека свештеник узме кедровине, исопа и скерлетне вуне и баци их на запаљену јуницу. После тога нека опере своју одећу и окупа се у води. Тада може да уђе у табор, али ће бити нечист до вечери. Нека и онај који спаљује јуницу опере своју одећу и окупа се у води, па ће и он бити нечист до вечери. А један чист човек нека скупи јуничин пепео и одложи га на чисто место ван табора. Израелска заједница нека пепео чува за воду очишћења. Јуница је жртва за очишћење. Нека и онај који је скупио јуничин пепео опере своју одећу, па ће и он бити нечист до вечери. То је трајна уредба за Израелце и за дошљаке који бораве међу њима. »Ко дотакне нечији леш, биће нечист седам дана. Нека се трећег и седмог дана опере водом очишћења, и биће чист. Али, ако се не опере трећег и седмог дана, неће бити чист. Ко дотакне нечији леш, а не опере се, чини нечистим ГОСПОДЊЕ боравиште. Нека се одстрани из Израела. Пошто није запљуснут водом очишћења, нечист је – његова нечистоћа остаје на њему. »Ово је закон који важи када неко умре у шатору: Ко год уђе у шатор и ко год је у њему, биће нечист седам дана. Нечиста ће бити и свака отворена посуда, која нема поклопца на себи. »Ко год на отвореном дотакне леш некога ко је убијен мачем, или умрлога природном смрћу, или људску кост, или гроб, биће нечист седам дана. »Да очистите нечистога, ставите пепела јунице која је спаљена као жртва за очишћење у једну посуду и прелијте га свежом водом. Нека један чист човек узме исопа, умочи га у ту воду и пошкропи шатор и сав намештај и људе који су били у њему. Нека пошкропи и свакога ко је дотакао људску кост, или гроб, или убијенога, или умрлога природном смрћу. Нека чисти човек пошкропи нечистога трећег и седмог дана, и седмог дана ће га очистити. Онај који се чисти нека опере своју одећу и окупа се у води, и увече ће бити чист. Али, ако се онај ко је нечист не очисти, нека се одстрани из заједнице, јер је ГОСПОДЊЕ светилиште учинио нечистим. Није запљуснут водом очишћења, и нечист је. То је трајна уредба за њих. Нека своју одећу опере и онај који шкропи водом очишћења. Ко год дотакне воду очишћења, биће нечист до вечери. Све што нечисти дотакне, постаје нечисто, и ко год то дотакне, постаје нечист до вечери.«
4. Mojsijeva 19:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Ovo je odredba zakona koju je Gospod zapovedio: reci Izrailjcima neka dovedu k tebi crvenu junicu, besprekornu, na kojoj nema mane, i na koju još nije bio stavljan jaram. Predaj je svešteniku Eleazaru. Neka je odvedu izvan tabora, pa neka je zakolju pred njim. Zatim neka Eleazar stavi nešto njene krvi na svoj prst i poškropi njome sedam puta u pravcu Šatora od sastanka. Potom neka junica bude spaljena na njegove oči; neka se spali njena koža, njeno meso, njena krv i njena balega. Onda neka sveštenik uzme nešto kedrovog drveta, izopa i skerletnog prediva, pa neka to baci u vatru. Neka sveštenik opere svoju odeću i svoje telo u vodi. Nakon toga, neka dođe u tabor. Ipak, sveštenik će biti nečist do večeri. Neka i onaj koji je obavio spaljivanje opere svoju odeću u vodi i opere svoje telo u vodi, i ostane nečist do večeri. Zatim neka jedan čist čovek skupi pepeo od junice i iznese ga izvan tabora, na čisto mesto, da se čuva za vodu očišćenja za Izrailjevu zajednicu; to je žrtva za greh. Onaj koji je skupljao juničin pepeo neka opere svoju odeću i bude nečist do večeri. To je trajna uredba i za Izrailjce i za stranca među njima. Svako ko dotakne mrtvo ljudsko telo biće nečist sedam dana. Taj neka se očisti vodom trećeg i sedmog dana. Ako se ne očisti trećeg i sedmog dana, neće biti čist. Svako ko dotakne leš preminulog čoveka, a ne očisti se, oskrnaviće Gospodnje Prebivalište. Takav čovek neka se istrebi iz Izrailja. Pošto nije bio poškropljen vodom očišćenja, nečist je, te njegova nečistoća ostaje na njemu. Ovo je zakon kad čovek umre u šatoru: svako ko uđe u šator i svako ko je u šatoru biće nečist sedam dana. I svaka otkrivena posuda koja nema poklopac na sebi biće nečista. Ko god se nađe na otvorenom, pa dotakne ubijenog mačem, ili umrlog prirodnom smrću, ili dotakne ljudsku kost, ili grob, biće nečist sedam dana. Za onoga koji se oskrnavio, neka se odvadi malo pepela od spaljene žrtve za greh, i neka se u jednu posudu nalije na njega sveža voda. Zatim neka jedna čista osoba uzme izop, zamoči ga u vodu i poškropi šator i sve posuđe i sve osobe koje su tamo, ili onoga koji je dotaknuo kost, ili ubijenog, ili nekoga ko je umro prirodnom smrću, ili grob. Neka čista osoba poškropi oskrnavljenog trećeg i sedmog dana, koji će biti očišćen sedmog dana. Zatim neka opere svoju odeću, opere se vodom, i biće čist do večeri. A čovek koji se oskrnavi, a ne očisti se, neka se istrebi iz zbora, jer je oskrnavio Svetilište Gospodnje. Pošto nije bio poškropljen vodom očišćenja, nečist je. To će za njih biti večna uredba. Onaj ko škropi vodom očišćenja, neka opere svoju odeću, a onaj ko dotakne vodu očišćenja biće nečist do večeri. Sve što nečista osoba dotakne postaće nečisto, i osoba koja to dotakne biće nečista do večeri.“
4. Mojsijeva 19:1-22 Нови српски превод (NSP)
Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је одредба закона коју је Господ заповедио: реци Израиљцима нека доведу к теби црвену јуницу, беспрекорну, на којој нема мане, и на коју још није био стављан јарам. Предај је свештенику Елеазару. Нека је одведу изван табора, па нека је закољу пред њим. Затим нека Елеазар стави нешто њене крви на свој прст и пошкропи њоме седам пута у правцу Шатора од састанка. Потом нека јуница буде спаљена на његове очи; нека се спали њена кожа, њено месо, њена крв и њена балега. Онда нека свештеник узме нешто кедровог дрвета, изопа и скерлетног предива, па нека то баци у ватру. Нека свештеник опере своју одећу и своје тело у води. Након тога, нека дође у табор. Ипак, свештеник ће бити нечист до вечери. Нека и онај који је обавио спаљивање опере своју одећу у води и опере своје тело у води, и остане нечист до вечери. Затим нека један чист човек скупи пепео од јунице и изнесе га изван табора, на чисто место, да се чува за воду очишћења за Израиљеву заједницу; то је жртва за грех. Онај који је скупљао јуничин пепео нека опере своју одећу и буде нечист до вечери. То је трајна уредба и за Израиљце и за странца међу њима. Свако ко дотакне мртво људско тело биће нечист седам дана. Тај нека се очисти водом трећег и седмог дана. Ако се не очисти трећег и седмог дана, неће бити чист. Свако ко дотакне леш преминулог човека, а не очисти се, оскрнавиће Господње Пребивалиште. Такав човек нека се истреби из Израиља. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је, те његова нечистоћа остаје на њему. Ово је закон кад човек умре у шатору: свако ко уђе у шатор и свако ко је у шатору биће нечист седам дана. И свака откривена посуда која нема поклопац на себи биће нечиста. Ко год се нађе на отвореном, па дотакне убијеног мачем, или умрлог природном смрћу, или дотакне људску кост, или гроб, биће нечист седам дана. За онога који се оскрнавио, нека се одвади мало пепела од спаљене жртве за грех, и нека се у једну посуду налије на њега свежа вода. Затим нека једна чиста особа узме изоп, замочи га у воду и пошкропи шатор и све посуђе и све особе које су тамо, или онога који је дотакнуо кост, или убијеног, или некога ко је умро природном смрћу, или гроб. Нека чиста особа пошкропи оскрнављеног трећег и седмог дана, који ће бити очишћен седмог дана. Затим нека опере своју одећу, опере се водом, и биће чист до вечери. А човек који се оскрнави, а не очисти се, нека се истреби из збора, јер је оскрнавио Светилиште Господње. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је. То ће за њих бити вечна уредба. Онај ко шкропи водом очишћења, нека опере своју одећу, а онај ко дотакне воду очишћења биће нечист до вечери. Све што нечиста особа дотакне постаће нечисто, и особа која то дотакне биће нечиста до вечери.“
4. Mojsijeva 19:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
Još reèe Gospod Mojsiju i Aronu govoreæi: Ovo je uredba i zakon što zapovjedi Gospod govoreæi: reci sinovima Izrailjevijem neka ti dovedu junicu crvenu zdravu, na kojoj nema mane, i koja još nije bila u jarmu; I podajte je Eleazaru svešteniku, a on neka je izvede napolje iz okola da je zakolju pred njim. I uzevši Eleazar krvi njezine na prst svoj neka pokropi krvlju prema šatoru od sastanka sedam puta. Potom neka zapovjedi da se spali junica pred njegovijem oèima; kožu njezinu i meso njezino i krv njezinu s balegom neka spale. I sveštenik uzevši drveta kedrova, isopa i crvca, neka baci u oganj gdje gori junica. Potom neka opere haljine svoje i opere tijelo svoje vodom, pa onda neka uðe u oko, i neka bude sveštenik neèist do veèera. Tako i ko je spali, neka opere haljine svoje vodom, i tijelo svoje neka opere vodom, i neka bude neèist do veèera. A èist èovjek neka pokupi pepeo od junice i izruèi ga iza okola na èisto mjesto, da se èuva zboru sinova Izrailjevijeh za vodu oèišæenja; to je žrtva za grijeh. I onaj koji pokupi pepeo od junice neka opere haljine svoje, i neka bude neèist do veèera. To neka je sinovima Izrailjevijem i došljaku koji se bavi meðu njima vjeèan zakon. Ko se dotakne mrtva tijela èovjeèijega, da je neèist sedam dana. On neka se oèisti onom vodom treæi dan i sedmi dan, i biæe èist; ako li se ne oèisti treæi dan i sedmi, neæe biti èist. Ko se dotakne mrtva tijela èovjeèijega pa se ne oèisti, onaj je oskvrnio šator Gospodnji; zato da se istrijebi ona duša iz Izrailja; jer nije pokropljen vodom oèišæenja, zato je neèist, i neèistota je njegova na njemu. Ovo je zakon kad èovjek umre u šatoru: ko god uðe u onaj šator i ko god bude u šatoru, neèist da je sedam dana; I svaki sud otkriven, koji ne bude dobro zaklopljen, neèist je. I ko se god dotakne u polju posjeèenoga maèem ili umrloga ili kosti èovjeèije ili groba, neèist da je sedam dana. I neka za neèistoga uzmu pepela od junice spaljene za grijeh, i neka naliju na nj vode žive u sud. Potom neka uzme èist èovjek isopa i zamoèi u onu vodu, i pokropi njom šator i sve sude i ljude koji su u njemu bili; tako i onoga koji bi se dotakao kosti ili èovjeka posjeèena ili umrla ili groba. Èisti neèistoga neka pokropi treæi i sedmi dan; i kad ga oèisti sedmi dan, neka opere haljine svoje i sebe neka opere vodom, i biæe èist uveèe. A ko bude neèist pa se ne oèisti, da se istrijebi ona duša iz zbora; jer je svetinju Gospodnju oskvrnio, a nije pokropljen vodom oèišæenja; neèist je. I ovo neka im je zakon vjeèan: i koji pokropi vodom oèišæenja, neka opere haljine svoje; i ko se god dotakne vode oèišæenja, da je neèist do veèera. I èega se god dotakne ko je neèist, da je neèisto; i ko se njega dotakne, da je neèist do veèera.