Knjiga Nemijina 1:1-10
Knjiga Nemijina 1:1-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Речи Ахалијиног сина Немије: Месеца хислева године двадесете, док сам био у граду Сусану, дође Ананије, један од моје браће, с људима из Јудеје. Ја их запитах за Јудејце, за остатак који се спасао ропства, и за Јерусалим. Они ми рекоше: „Остатак који се спасао ропства онде, у земљи, у великој је невољи и срамоти. Зид јерусалимски је разваљен, а врата су му огњем спаљена.” Кад сам чуо те речи, сео сам и плакао. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом небеским. Потом рекох: „О господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милостив си према онима који те воле и чувају заповести твоје. Нека буде уво твоје пригнуто, а очи твоје отворене да чујеш молитву слуге свога којом се сада молим пред тобом, дан и ноћ, за синове Израиљеве, слуге твоје. Признајем грехе синова Израиљевих којим смо ти сагрешили. Скривили смо ти и нисмо држали заповести, законе и наредбе које си заповедио преко Мојсија, слуге твога. Међутим, опомени се речи које си дао Мојсију, слуги твоме, кад си казао: ‘Ако будете грешили, расејаћу вас међу народе. Само, ако се обратите мени, почнете да држите заповести моје и испуњавате их, ако и будете прогнани на крај неба, ја ћу вас сакупити оданде и одвешћу вас на место које сам одабрао да тамо настаним име своје.’ Они су слуге твоје и народ твој, који си избавио силом својом великом и руком својом моћном.
Knjiga Nemijina 1:1-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Речи Немије сина Хахалјиног: Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму. Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.« Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба. Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе. Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију. »Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима. Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘ »Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.
Knjiga Nemijina 1:1-10 Novi srpski prevod (NSPL)
Reči Nemije, Ahalijinog sina. Bio je mesec kislev, dvadesete godine, a ja sam bio u Susanu, u utvrđenju, kada je došao Hanani, jedan od moje braće i ljudi iz Jude. Pitao sam ih o preostalim Jevrejima koji su preživeli izgnanstvo i o Jerusalimu. A oni su mi rekli: „Preostali koji su preživeli izgnanstvo u toj oblasti su u velikoj nevolji i sramoti. Jerusalimski zid je porušen i vrata su mu spaljena u vatri.“ Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima. Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim. Rekao sam: „Molim te, Gospode, Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš savez i milost onima koji ga vole i onima koji drže njegove zapovesti! Molim te, prigni svoje uho i otvori oči svoje da čuješ molitvu svoga sluge kojom ti se molim danas pred tobom, danju i noću nad narodom Izrailjem, tvojim slugama. Priznajem grehe izrailjskog naroda kojima smo ti grešili, i ja i dom moga oca smo ti zgrešili. Zlo smo ti učinili jer nismo držali zapovesti, ni propise, ni uredbe koje si zapovedio svom sluzi Mojsiju. Molim te, seti se reči koju si zapovedio svom sluzi Mojsiju, kada si rekao: ’Ako me budete izneverili, rasejaću vas među narode; a ako mi se vratite i budete držali moje zapovesti i vršili ih, ako neki budu izgnani na kraj nebesa, odande ću ih sabrati i dovešću ih do mesta na kome sam izabrao da u njemu prebiva moje ime.’ Oni su tvoje sluge i tvoj narod koji si otkupio snagom svojom velikom i rukom svojom moćnom.
Knjiga Nemijina 1:1-10 Нови српски превод (NSP)
Речи Немије, Ахалијиног сина. Био је месец кислев, двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, када је дошао Ханани, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму. А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“ Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. Рекао сам: „Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију. Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако ме будете изневерили, расејаћу вас међу народе; а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’ Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном.
Knjiga Nemijina 1:1-10 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeèi Nemije sina Ahalijina. Mjeseca Hisleva godine dvadesete kad bijah u Susanu gradu, Doðe Ananije jedan od braæe moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak što bješe ostao od ropstva, i za Jerusalim. A oni mi rekoše: ostatak što osta od ropstva ondje u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je Jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena. A kad èuh te rijeèi, sjedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim, I rekoh: oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji èuvaš zavjet i milost onima koji te ljube i drže tvoje zapovijesti. Neka bude uho tvoje prignuto i oèi tvoje otvorene da èuješ molitvu sluge svojega kojom se sada molim pred tobom dan i noæ za sinove Izrailjeve, sluge tvoje, i ispovijedam grijehe sinova Izrailjevijeh kojima ti zgriješismo. Skrivismo ti i ne držasmo zapovijesti ni uredaba ni zakona koje si zapovjedio preko Mojsija sluge svojega. Ali se opomeni rijeèi koju si zapovjedio Mojsiju sluzi svojemu govoreæi: vi æete zgriješiti i ja æu vas rasijati meðu narode; Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovijesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj svijeta, sabraæu vas odande i odvešæu vas na mjesto koje sam izabrao da ondje nastanim ime svoje. A ovo su sluge tvoje i narod tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krjepkom.