Luka 8:4-18
Luka 8:4-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи: „Изађе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше. Друго пак паде на камен, изниче и осуши се јер није имало влаге. Треће паде међу трње, и трње израсте с њим, те га угуши. А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род.” Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује – нека чује.” А његови ученици су га питали шта значи ова прича. Он им пак рече: „Вама је дано да сазнате тајне царства Божјег, а осталима се излажу у причама да гледајући не виде и слушајући не разумеју. А ова прича значи: семе је реч Божја. Они крај пута – ти су они који су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца да не поверују и не спасу се. Они на камену – ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења. Семе које је пало у трње – ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода. А оно на доброј земљи – ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род. Нико ко је запалио светиљку не покрива је судом, нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак да виде светлост они који улазе. Јер нема ничег тајног што неће изаћи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изаћи на видело. Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема – од њега ће се узети и оно што мисли да има.”
Luka 8:4-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.« Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!« Ученици га тада упиташе шта значи та прича. А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не разумеју.‘« »А ово је значење приче: семе је Божија реч. Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.« »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«
Luka 8:4-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Narod je i dalje dolazio Isusu iz svakoga grada. Kada se okupilo mnoštvo sveta, Isus im ispriča priču: „Izađe sejač da seje svoje seme. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta, te ga ljudi izgaze i ptice ga pozobaju. Drugo je palo na kamen. Ono je niklo, ali se osušilo, jer nije imalo vlage. Treće je palo među trnje. Ali trnje je izraslo zajedno sa njim i ugušilo ga. Četvrto je palo na dobru zemlju. Ono je niklo i rodilo stostruko.“ Isus je završio rečima: „Ko ima uši, neka sluša!“ Njegovi učenici su ga pitali za značenje priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajne Carstva Božijeg, a ostalima se govori u pričama, da ’gledajući ne vide i slušajući ne razumeju.’ A evo šta priča znači: seme je Božija reč. Seme koje je palo kraj puta – to su oni koji su reč čuli, ali dolazi đavo i odnosi reč iz njihovog srca, da ne bi poverovali i bili spaseni. Seme koje je palo na kamen – to su oni koji čim čuju reč, s radošću je primaju. Ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, neko vreme veruju, pa kad nastupi čas iskušenja, oni otpadaju. Seme koje je palo među trnje – to su oni koji slušaju reč, ali ih brige, bogatstvo i životna zadovoljstva postepeno guše, te ne donose zreo rod. A seme koje je palo na dobro tle – to su oni koji slušaju reč i zadržavaju je u dobrom i plemenitom srcu, te postojano donose rod. Niko ne pali svetiljku da bi je pokrio posudom, niti da bi je stavio pod krevet, nego je stavlja na svećnjak da bi oni koji ulaze videli svetlost. Jer nema toga što je tajno, a da se neće otkriti, niti ima čega što je prikriveno, a da se neće saznati i obelodaniti. Zato, pazite kako slušate, jer onaj ko ima, njemu će se dodati, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što misli da ima.“
Luka 8:4-18 Нови српски превод (NSP)
Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“ Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“ Његови ученици су га питали за значење приче. Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да ’гледајући не виде и слушајући не разумеју.’ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род. Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Luka 8:4-18 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad se sabra naroda mnogo, i iz sviju gradova dolažahu k njemu, kaza u prièi: Iziðe sijaè da sije sjeme svoje; i kad sijaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreæi ovo povika: ko ima uši da èuje neka èuje. A uèenici njegovi pitahu ga govoreæi: šta znaèi prièa ova? A on reèe: vama je dano da znate tajne carstva Božijega; a ostalima u prièama, da gledajuæi ne vide, i èujuæi ne razumiju. A prièa ova znaèi: sjeme je rijeè Božija. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi ðavo, i uzima rijeè iz srca njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. A koje je na kamenu to su oni koji kad èuju s radosti primaju rijeè; i ovi korijena nemaju koji za neko vrijeme vjeruju, a kad doðe vrijeme kušanja otpadnu. A koje u trnje pade to su oni koji slušaju, i otišavši od brige i bogatstva i slasti ovoga života zaguše se, i rod ne sazri. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji rijeè slušaju, i u dobrome i èistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreæi povika: ko ima uši da èuje neka èuje. Niko pak svijeæe ne poklapa sudom kad je zapali, niti meæe pod odar, nego je metne na svijeænjak da vide svjetlost koji ulaze. Jer nema ništa tajno što neæe biti javno, ni sakriveno što se neæe doznati i na vidjelo iziæi. Gledajte dakle kako slušate; jer ko ima, daæe mu se, a ko nema, uzeæe se od njega i ono što misli da ima.