3. Mojsijeva 25:1-10 - Compare All Versions

Podeli

Још рече Господ Мојсију на Синајској гори говорећи: „Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека земља има одмор Господњи. Шест година засејавај њиву своју и шест година режи виноград свој и сабирај род њихов. Међутим, седме године нека земља има одмор у суботу Господњу. Тада не засејавај њиве своје и не режи виноград свој. Што само никне на њиви твојој, немој жети, и грожђе из свог винограда нерезаног немој брати. Нека то буде година одмора земљи. Што роди из земље за време одмора, нека буде храна теби, слуги твоме, слушкињи твојој, најамнику твоме и дошљаку који живи код тебе. Тај род нека буде храна свој стоци твојој и животињама које су у земљи твојој. Наброј седам суботњих година – седам пута седам година. Седам суботњих година пута седам је четрдесет девет година. Тада заповеди да затруби труба десетога дана седмога месеца. На Дан очишћења нека трубе трубе по целој земљи вашој. Посветите ту педесету годину! Прогласите слободу у земљи свима који живе у њој. То нека буде Јубиларна година. Свако нека се врати на свој посед и у род свој!

ГОСПОД рече Мојсију на Синајској гори: »Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју ћу вам дати, нека и сама земља слави ГОСПОДЊУ суботу. Шест година засејавај своју њиву и шест година обрезуј своје винограде и убири њихов род. Али седме године нека буде потпун одмор за земљу – ГОСПОДЊА субота. Не засејавај своју њиву и не обрезуј свој виноград. Не жањи оно што само од себе никне и не бери грожђе са необрезане лозе. Нека то буде година потпуног одмора за земљу. А оно што само роди за време суботње године, нека буде храна свима – теби, твом слузи и слушкињи, твом најамнику, насељенику који борави код тебе, твојој стоци и дивљим животињама у твојој земљи. Све што земља сама роди, то нека се једе.‘« »‚Одброј седам суботњих година – седам пута седам година – да укупно буде четрдесет девет година. Десетог дана седмог месеца, на Дан помирења, нека се огласи овнујски рог широм ваше земље. Освештајте педесету годину и широм земље прогласите слободу свим њеним становницима. То ће вам бити година јубилеја. Нека се сваки од вас врати на своје имање и у своје братство.

Gospod reče Mojsiju na gori Sinaj: „Govori Izrailjcima i reci im: ’Kad uđete u zemlju koju vam dajem, neka zemlja drži Gospodnju subotu. Šest godina zasejavaj svoju njivu, i šest godina obrezuj svoj vinograd i sabiraj rod, a sedme godine neka bude subota potpunog odmora za zemlju, Gospodnja subota. Tada nemoj sejati svoju njivu i obrezivati svoj vinograd. Nemoj žeti što sâmo rodi nakon tvoje žetve, niti brati grožđe od svoje neobrezane loze. To će biti godina subotnjeg odmora za zemlju. Što zemlja rodi tokom svoje subote, to će vam biti za jelo. Sav njen urod neka bude za jelo tebi, tvome sluzi i tvojoj sluškinji; tvome najamniku, i došljaku koji boravi kod tebe; tvojoj stoci i zverima što žive na tvojoj zemlji. Sve što zemlja rodi, to se može jesti. Nabroj sedam subotnjih godina, sedam puta po sedam godina, tako da ovih sedam subotnjih godina daju zbir od četrdeset devet godina. Sedmoga meseca, desetoga dana, zapovedi da zatrubi truba; na dan otkupljenja, zatrubite u trube po svoj zemlji. Posvetite pedesetu godinu, i proglasite slobodu u zemlji za sve njene stanovnike. To će vam biti oprosna godina. Tada neka se svaki od vas vrati na svoj posed, i svaki čovek neka se vrati u svoj rod.

Господ рече Мојсију на гори Синај: „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем, нека земља држи Господњу суботу. Шест година засејавај своју њиву, и шест година обрезуј свој виноград и сабирај род, а седме године нека буде субота потпуног одмора за земљу, Господња субота. Тада немој сејати своју њиву и обрезивати свој виноград. Немој жети што са̂мо роди након твоје жетве, нити брати грожђе од своје необрезане лозе. То ће бити година суботњег одмора за земљу. Што земља роди током своје суботе, то ће вам бити за јело. Сав њен урод нека буде за јело теби, твоме слузи и твојој слушкињи; твоме најамнику, и дошљаку који борави код тебе; твојој стоци и зверима што живе на твојој земљи. Све што земља роди, то се може јести. Наброј седам суботњих година, седам пута по седам година, тако да ових седам суботњих година дају збир од четрдесет девет година. Седмога месеца, десетога дана, заповеди да затруби труба; на дан откупљења, затрубите у трубе по свој земљи. Посветите педесету годину, и прогласите слободу у земљи за све њене становнике. То ће вам бити опросна година. Тада нека се сваки од вас врати на свој посед, и сваки човек нека се врати у свој род.

Još reče Gospod Mojsiju na gori sinajskoj govoreći: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci im: Kad dođete u zemlju koju vam ja dajem, neka praznuje zemlja subotu Gospodnju. Šest godina zasevaj njivu svoju, i šest godina reži vinograd svoj i sabiraj rod. A sedma godina neka bude subota za odmor zemlji, subota Gospodnja; nemoj sejati u polju svom ni rezati vinograd svoj. Šta samo od sebe rodi iza žetve tvoje nemoj žeti, i grožđa u vinogradu svom nerezanom nemoj brati; neka bude godina odmora zemlji. Ali šta rodi zemlja za počivanja svog, ono neka vam bude hrana, tebi i sluzi tvom i sluškinji tvojoj i najamniku tvom i ukućaninu tvom koji je kod tebe. I stoci tvojoj i svim životinjama što su u tvojoj zemlji, sav rod njen neka bude hrana. I nabroj sedam sedmina godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam sedmina godina bude četrdeset i devet godina. Tada zapovedi neka zatrubi truba deseti dan sedmog meseca, na dan očišćenja neka trubi truba po svoj zemlji vašoj. I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se.