Knjiga proroka Joila 2:1-7 - Упореди све верзије

Podeli

Zatrubite trubom na Sionu! Povičite na mojoj svetoj gori! Neka zadrhte svi stanovnici zemlje. Dolazi dan Gospodnji i baš je blizu! Dan tamni i sumorni, dan oblaka i guste tame. Ko što se svitanje širi preko brda, takav je narod veliki i moćni kakvog od davnina nije bilo i neće ga biti godinama, iz naraštaja u naraštaj. Pred njim vatra proždire, a za njim spaljuje plamen. Pred njim je zemlja kao vrt edenski, a za njim opustošena divljina i niko mu utekao nije. Licem su slični licima konja i jure kao konjanici. Tutnje kao bojna kola kad vrh gora poskakuju; praskaju ko plamen vatre što strnjiku guta, kao narod moćan što se za boj postrojava. Narodi pred njima drhte, zažari se svako lice. Trče kao ratnici, ko borci se uz zidine penju; i svaki svojim putem ide, staze svoje ne menjaju.

Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu. Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti će ga posle kad biti od kolena do kolena. Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega. Na očima su kao konji i trčaće kao konjici. Skakaće povrh gora topoćući kao kola, praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj. Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti. Oni će trčati kao junaci, kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će odstupati sa svoje staze.

Дуните у овнујски рог на Сиону! Знак за узбуну дајте на моме светом брду! Нека задрхте сви становници земље, јер долази Дан ГОСПОДЊИ. Сасвим је близу – дан таме и помрчине, дан облачан и црн. Као зора која се шири преко гора, долази велика и силна војска, какве није било никада пре, нити ће је бити у будућим временима. Пред њима прождире огањ, за њима букти пламен. Пред њима је земља као врт еденски, иза њих гола пустиња – ништа им не може измаћи. Изгледом су као коњи, хитају као коњица. Уз звук сличан звуку кола преко врхова планина скачу, као праскави огањ који прождире стрњику, као силна војска у бојном поретку. Пред њима тескоба хвата народе, свако лице побледи. Као ратници јуришају, као војници се веру по зидинама. Сви корачају право, не скрећући са свога пута.

Затрубите трубом на Сиону! Повичите на мојој светој гори! Нека задрхте сви становници земље. Долази дан Господњи и баш је близу! Дан тамни и суморни, дан облака и густе таме. Ко што се свитање шири преко брда, такав је народ велики и моћни каквог од давнина није било и неће га бити годинама, из нараштаја у нараштај. Пред њим ватра прождире, а за њим спаљује пламен. Пред њим је земља као врт еденски, а за њим опустошена дивљина и нико му утекао није. Лицем су слични лицима коња и јуре као коњаници. Тутње као бојна кола кад врх гора поскакују; праскају ко пламен ватре што стрњику гута, као народ моћан што се за бој постројава. Народи пред њима дрхте, зажари се свако лице. Трче као ратници, ко борци се уз зидине пењу; и сваки својим путем иде, стазе своје не мењају.

Трубите у трубу на Сиону! Вичите на светој гори мојој! Нека дрхте сви становници земље јер долази дан Господњи! Он је близу! То је дан таме и мрака, дан облачан и тмуран. Као што се зора преко гора простире, тако иде народ бројан и силан, какав није био раније, нити ће га после бити од колена до колена. Пред њим огањ прождире, а за њим пламен гута. Пред њим је земља као врт рајски, а за њим као пустиња бесплодна. Нико му утећи неће. Личе на коње, јуре као коњаници. Грме као бојна кола, по врховима гора скачу. Пуцкетају као кад пламен огњени стрњику сажиже, као народ силан за борбу постројен. Пред њим ће народи дрхтати, и свако лице пребледети. Јуре као јунаци, као ратници на зидине скачу. Сваки својим путем иде, не одступа од стазе своје.