Jovan 1:1-51 - Compare All Versions

Podeli

У почетку беше реч Божја, и та реч беше у Бога, и Реч беше Бог. И беше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало, и ништа што је постало није постало без ње. У њој беше живот, и живот беше светлост за људе. И светлост светли у тами, и тама је не прихвати. Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован; овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега. Он не беше светлост, него је требало да сведочи о светлости. Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет. На свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна. Својима је дошао, и његови га не примише. А свима који га примише даде моћ да постану деца Божја – онима што верују у његово име, који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље, него од Бога. И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. Јован сведочи за њега и виче: „Овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше.” Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат. Јер Закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дођоше кроз Исуса Христа. Бога нико никад није видео; Јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави. Ово је Јованово сведочанство, кад Јудејци из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?” И призна и не порече, те исповеди: „Ја нисам Христос.” Тада га запиташе: „Шта, дакле? Јеси ли ти Илија?” Он рече: „Нисам.” „Јеси ли пророк?” И одговори: „Не.” Онда му рекоше: „Ко си? – Да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе?” Рече: „Ја сам глас онога што виче у пустињи: ‘Поравните пут Господњи’, као што рече пророк Исаија.” И посланици беху од фарисеја. Они га упиташе и рекоше му: „Зашто онда крштаваш! Кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?” Јован им одговори: „Ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате, који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући.” Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао. Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: „Ево Јагње Божје које уклања грех света! Ово је онај за кога рекох: ‘За мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене.’ И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом.” И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа како силази као голуб с неба и оста на њему. И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: ‘На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим.’ И ја сам видео и сведочио да је то Син Божји.” Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика, и кад погледа на Исуса, који је пролазио, рече: „Гле, Јагње Божје!” И чуше га двојица ученика како говори, па пођоше за Исусом. А Исус се обазре и, видевши их да иду за њим, рече им: „Шта тражите?” А они му рекоше: „Рави”, што преведено значи: „Учитељу, где станујеш?” Рече им: „Дођите, па ћете видети.” Тада дођоше и видеше где борави, те осташе код њега онај дан; беше око десетога часа. Андреј, брат Симона Петра, беше један од оне двојице што су чули од Јована и пошли за Исусом. Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: „Нашли смо Месију”, што преведено значи: Христа. Доведе га Исусу. Исус га погледа и рече: „Ти си Симон, син Јованов, тебе ће назвати Кифа, што значи Петар.” Сутрадан хтеде да изађе у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: „Хајде за мном.” А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писаху Мојсије у Закону и Пророци, Исуса, сина Јосифова из Назарета.” И рече му Натанаил: „Може ли из Назарета да буде нешто добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” Исус виде Натанаила како иде к њему и рече за њега: „Гле, заиста је Израиљац у коме нема лукавства.” Рече му Натанаил: „Одакле ме познајеш?” Исус одговори и рече му: „Пре но што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом.” Одговори му Натанаил: „Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев!” Одговори Исус и рече му: „Верујеш ли зато што сам ти рекао да те видех под смоквом? Видећеш и веће од овога.” И рече му: „Заиста, заиста, кажем вам: видећете отворено небо и анђеле Божје како се пењу и силазе на Сина човечјег.”

У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог. Она је у почетку била код Бога. Све је кроз њу постало и без ње није постало ништа што је постало. У њој је био живот и тај живот је људима био светлост. И светлост светли у тами и тама је није обузела. Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. А он – истинска светлост која просветљује сваког човека – дошао је на свет. Био је на свету и свет је кроз њега постао, али га свет није препознао. Својима је дошао, али они га нису примили. А онима који су га примили дао је моћ да постану Божија деца – онима који верују у његово име, који нису рођени природним путем, ни од воље тела, ни од воље мужа, већ од Бога. И Реч је постала тело и настанила се међу нама, и ми смо гледали њену славу, славу Јединорођенога од Оца, пуног милости и истине. Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘« Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог, који је у Очевом крилу – он га је објавио. А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?« Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.« »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?« А он рече: »Нисам.« »Јеси ли Пророк?« Он одговори: »Не.« Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?« А он рече: »Ја сам ‚глас онога који виче у пустињи: Поравнајте пут Господњи!‘ као што каже пророк Исаија.« А неки од посланих били су фарисеји. Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?« »Ја крштавам водом«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.« Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао. Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.« Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.« Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!« Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом. Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?« Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?« »Дођите и видећете«, рече им он. И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата. Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – и одведе га к Исусу. Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«. Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.« Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града. Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!« »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил. А Филип му рече: »Дођи, па види.« Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.« »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил. А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«. »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!« »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.« Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«

U početku je bio On – Reč, i On – Reč je bio sa Bogom. On – Reč bio je Bog. On je u početku bio sa Bogom. Sve je njegovim posredstvom postalo i ništa što je postalo nije postalo bez njega. U Reči je bio život i taj život je bio svetlost ljudima. Svetlost svetli u tami, i tama je ne nadvlada. Bog je poslao čoveka po imenu Jovan. On je došao da svedoči za svetlost, da svi u nju poveruju. Jovan nije bio svetlost, nego je svedočio za svetlost. Istinita svetlost, koja obasjava svakog čoveka, došla je na svet. Na svetu je bio, i svet je njegovim posredstvom nastao, ali ga svet nije prepoznao. Svojima je došao, ali su ga njegovi odbacili. A onima koji su ga prihvatili, dao je pravo da postanu deca Božija, onima koji veruju u njegovo ime. Oni nisu rođeni ni od krvi, ni od želje tela, ni od volje muža; njih je Bog rodio. Reč je postala telo i nastanila se među nama. Videli smo njegovu slavu, slavu koju ima od Oca kao jedinorođeni Sin pun milosti i istine. Jovan je svedočio za njega kličući: „Za mnom dolazi onaj koji je iznad mene, jer je postojao pre mene.“ Iz punine njegove milosti svi smo primili milost na milost, jer je Zakon dat preko Mojsija, a milost i istina nastupiše posredstvom Isusa Hrista. Boga niko nikad nije video, jedinorođeni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga je objavio. Ovo je Jovanovo svedočanstvo. Jevreji iz Jerusalima su poslali k njemu sveštenike i Levite da ga pitaju: „Ko si ti?“ Jovan je priznao, i nije porekao, nego je otvoreno rekao: „Ja nisam Hristos.“ Onda su ga upitali: „Pa ko si onda? Jesi li ti prorok Ilija?“ „Nisam“ – odgovori Jovan. „Jesi li Prorok?“ – pitali su ga. „Nisam“ – odgovorio je Jovan. Oni mu onda rekoše: „Reci nam ko si, da možemo da odgovorimo nešto onima koji su nas poslali. Šta ti kažeš o sebi?“ On im odgovori rečima proroka Isaije: „Ja sam onaj čiji glas pustinjom odzvanja: ’Poravnajte put Gospodnji!’“ Tada su ga farisejski poslanici upitali: „Pa, zašto onda krštavaš kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni Prorok?“ Jovan im odgovori: „Ja krštavam vodom, ali među vama stoji jedan koga ne poznajete. On dolazi posle mene, a ja nisam dostojan da odrešim remenje na njegovoj obući.“ To se dogodilo u Vitaniji, s druge strane Jordana, gde je Jovan krštavao. Sledećeg jutra je Jovan video Isusa kako dolazi k njemu, pa je rekao: „Evo Jagnjeta Božijeg koje uklanja greh sveta. Ovo je onaj o kome sam rekao: ’Za mnom dolazi čovek koji je iznad mene, jer je postojao pre mene.’ Ja nisam znao ko je to, ali sam došao da krštavam vodom, da bi se on objavio Izrailju.“ Jovan je posvedočio ovo: „Posmatrao sam kako Duh silazi sa neba u obličju goluba i ostaje na njemu. Ja nisam znao ko je to, ali onaj koji me je poslao da krštavam vodom, rekao mi je: ’Kada budeš video da Duh silazi i ostaje na nekome, znaćeš da je to onaj koji krštava Duhom Svetim.’ I pošto sam video, izjavljujem da je on Sin Božiji.“ Sledećeg jutra je Jovan opet bio tamo sa dvojicom svojih učenika. Videvši Isusa kako prolazi onuda, rekao je: „Evo Jagnjeta Božijeg!“ Kada su ona dva Jovanova učenika to čula, krenuše za Isusom. Isus se osvrnuo i opazio da ona dvojica idu za njim. Upitao ih je: „Šta tražite?“ Oni odgovoriše: „ Ravi (što znači: ’Učitelju’), gde stanuješ?“ Isus im reče: „Dođite i vidite.“ Došli su i videli gde stanuje, te su ostatak dana proveli s njim. Bilo je oko četiri posle podne. Andrija, brat Simona Petra, bio je jedan od one dvojice koji su pošli za Isusom nakon što su čuli šta je Jovan rekao. On je prvo našao svoga brata Simona i rekao mu: „Našli smo Mesiju“ (što znači: „Hrista“). Onda ga je odveo k Isusu. Kada ga je video, Isus je rekao: „Ti si Simon, sin Jovanov, ali zvaćeš se ’Kifa’ (što znači: ’Petar’).“ Sledećeg jutra Isus je odlučio da ide u Galileju. Našao je Filipa i rekao mu: „Pođi za mnom!“ Filip je bio iz Vitsaide. Andrija i Petar su bili iz istog mesta. Filip je našao Natanaila i rekao mu: „Našli smo onoga o kome je Mojsije pisao u Zakonu i o kome su pisali Proroci. To je Isus, sin Josifov iz Nazareta.“ Natanail reče: „Može li išta dobro da dođe iz Nazareta?“ Filip mu odgovori: „Dođi i vidi.“ Isus je video Natanaila kako mu ide u susret, pa je rekao za njega: „Evo pravog Izrailjca u kome nema prevare.“ Natanail ga upita: „Odakle me poznaješ?“ Isus mu odgovori: „Pre nego što te je Filip pozvao, video sam te pod smokvom.“ Natanail mu odgovori: „Ravi, ti si Sin Božiji, ti si Car Izrailjev!“ Isus mu reče: „Veruješ zato što sam ti rekao da sam te video pod smokvom. Videćeš i veće stvari od ovog.“ Još reče: „Zaista, zaista vam kažem: videćete otvoreno nebo i anđele Božije kako uzlaze i silaze ka Sinu Čovečijem.“

У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. Он је у почетку био са Богом. Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. Светлост светли у тами, и тама је не надвлада. Бог је послао човека по имену Јован. Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет. На свету је био, и свет је његовим посредством настао, али га свет није препознао. Својима је дошао, али су га његови одбацили. А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио. Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине. Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио. Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“ Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“ „Нисам“ – одговори Јован. „Јеси ли Пророк?“ – питали су га. „Нисам“ – одговорио је Јован. Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“ Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“ Тада су га фарисејски посланици упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“ Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“ То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао. Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“ Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“ Следећег јутра је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика. Видевши Исуса како пролази онуда, рекао је: „Ево Јагњета Божијег!“ Када су она два Јованова ученика то чула, кренуше за Исусом. Исус се осврнуо и опазио да она двојица иду за њим. Упитао их је: „Шта тражите?“ Они одговорише: „ Рави (што значи: ’Учитељу’), где станујеш?“ Исус им рече: „Дођите и видите.“ Дошли су и видели где станује, те су остатак дана провели с њим. Било је око четири после подне. Андрија, брат Симона Петра, био је један од оне двојице који су пошли за Исусом након што су чули шта је Јован рекао. Он је прво нашао свога брата Симона и рекао му: „Нашли смо Месију“ (што значи: „Христа“). Онда га је одвео к Исусу. Када га је видео, Исус је рекао: „Ти си Симон, син Јованов, али зваћеш се ’Кифа’ (што значи: ’Петар’).“ Следећег јутра Исус је одлучио да иде у Галилеју. Нашао је Филипа и рекао му: „Пођи за мном!“ Филип је био из Витсаиде. Андрија и Петар су били из истог места. Филип је нашао Натанаила и рекао му: „Нашли смо онога о коме је Мојсије писао у Закону и о коме су писали Пророци. То је Исус, син Јосифов из Назарета.“ Натанаил рече: „Може ли ишта добро да дође из Назарета?“ Филип му одговори: „Дођи и види.“ Исус је видео Натанаила како му иде у сусрет, па је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема преваре.“ Натанаил га упита: „Одакле ме познајеш?“ Исус му одговори: „Пре него што те је Филип позвао, видео сам те под смоквом.“ Натанаил му одговори: „Рави, ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!“ Исус му рече: „Верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом. Видећеш и веће ствари од овог.“ Још рече: „Заиста, заиста вам кажем: видећете отворено небо и анђеле Божије како узлазе и силазе ка Сину Човечијем.“

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze. Posla Bog čoveka po imenu Jovana. Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj. On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo. Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna. K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga. I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše. I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću. Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista. Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi. I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti? I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos. I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam. A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe? Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok. I behu poslanici od fariseja, i zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok? Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među vama stoji koga vi ne znate. On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj. Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše. A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše. I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da krstim vodom. I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu. I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim. I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji. A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih, i videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije. I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš? I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata. A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra; on nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos. I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar. A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom. A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog. Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi. A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva. Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom. Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev. Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog. I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.