Knjiga proroka Isaije 6:1-8 - Compare All Versions

Podeli

У години кад је умро цар Озија, видех Господа како седи на високом и издигнутом престолу, а скут му испуњаваше храм. Изнад њега су стајали серафими. Сваки је имао по шест крила: са два је заклањао лице своје, са два је заклањао ноге своје и са два је летео. Они су викали један другом: „Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе његове!” Од гласа којим су викали задрмаше се прагови на вратима и дом се напуни димом. Тада ја рекох: „Тешко мени! Погибох, јер сам човек усана нечистих и живим усред народа нечистих усана! Цара, Господа Саваота, видех очима својим!” Тада један од серафима долете к мени држећи у руци жар који је клештима узео са жртвеника. Он се дотаче уста мојих и рече: „Ево, ово се дотаче усана твојих, нестаде безакоње твоје и очисти се грех твој!” Потом чух глас Господа како говори: „Кога да пошаљем? Ко ће ићи за нас?” Ја рекох: „Ево мене! Пошаљи мене!”

Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. Они су довикивали један другом: »Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама! Сва земља је пуна његове Славе!« Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом. Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.« Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.« Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?« А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

Godine kad je umro car Ozija videh Gospoda kako sedi na visokom i uzdignutom prestolu, a skuti njegovog plašta su ispunjavali hram. Iznad njega su se postavili šestokrili serafimi. Svaki je imao šestora krila: dvama je zaklanjao lice, dvama je pokrivao noge, a dvama krilima je leteo. Oni su klicali jedan drugom i govorili: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!“ Od glasa onog koji kliče zatresli su se dovraci na pragovima i Dom se napunio dimom. Na to sam rekao: „Teško meni, propao sam, jer sam čovek nečistih usana, i stanujem sred naroda nečistih usana; a Cara, Gospoda nad vojskama, videle su oči moje!“ Tada je jedan od serafima doleteo k meni. U ruci mu je bila žeravica što je hvataljkama uzeo sa žrtvenika. Njom je dotakao moje usne i rekao: „Evo, ovo je dotaklo usne tvoje, i skinuta je krivica tvoja, i oprošten je greh tvoj.“ Zatim sam čuo glas Gospodarev kako govori: „Koga da pošaljem? I ko će poći za nas?“ A ja sam rekao: „Evo mene! Pošalji mene!“

Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. Они су клицали један другом и говорили: „Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове!“ Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом. На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“ Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“ Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“ А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“

Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i izdignutom, i skut Mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više Njega, svaki ih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema leteše. I vikahu jedan drugom govoreći: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima. I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima. A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima, i dotače se usta mojih, i reče: Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se. Potom čuh glas Gospodnji gde reče: Koga ću poslati? I ko će nam ići? A ja rekoh: Evo mene, pošalji mene.